Милена Никић Грбић
Медицинска сестра васпитач
Вртић „Златна греда“
ПУ „Радосно детињство“ Нови Сад
Друштвене мреже, судије новог времена
Волите ли интернет?
Волите ли интернет? Ја обожавам. Обожавам ту велику енциклопедију која тражени податак избаци у секунди. Толико времена сам уштедела једноставним позивањем Гугла у помоћ. Са појавом интернета, појавиле су се и друштвене мреже – Фејсбук, Инстаграм, Тик ток, различити форуми.
Дуго сам одбијала да се прикључим том виртуелном дружењу а онда сам, да бих остала кул мама, ушла у магични свет …
Друштвене мреже, највеће трачаре
Прво сам била очарана, пронашла сам неке старе знанце који су отишли негде далеко, упознала нове, укључила се у много група и била изузетно активна. Како време пролази схватам да су друштвене мреже највеће трачаре, највећи упирачи прстом, тужитељи и судије. Некад се упустим у расправу али најчешће напустим „друштво“. Велике групе на Фејсбуку , поготово родитељске нису заобишле ни нашу професију. Врло често, када колегинице одговоре на постовљено питање, ако то није очекивани одговор у том моменту, подразумева се да није дат или је погрешан, долази до неспоразума а све чешће и до сукоба.. Ретко, скоро никад не упуштам се у те расправе. Друштвене мреже нису место на којима се професионално може решити проблем јер је присутан велик број људи и велик број људи који нису довољно компетентни за решавање истог, најчешће доминирају емоције а не разум.
Закључак
Наравно, и поред свега интернет (и донекле друштвене мреже) пружају неограничене могућности како за професионално усавршавање тако и за стицање општих знања и проширивање опште културе при чему морамо водити рачуна о валидности информације до које смо дошли.
