„Godine uzleta“: o projektnim aktivnostima

Piše: Mirjana Mirosavljev

vaspitač

PU „Radosno detinjstvo“ Novi Sad

Godine uzleta

Nakon zvaničnog završetka pilot projekta „Godine uzleta“ koji je trajao je od  oktobra 2016. do aprila 2018. godine pojedini vrtići i vrtićke grupe na dobrovoljnoj osnovi uključuju se u rad  po novom predškolskom programu, a među njima i vrtić u kojem ja radim. U cilju evaluacije dosadašnjih iskustava vaspitača u toku realizacije pilot projekta i nakon njega, smatrala sam da je potrebno organizovati istraživanje kojim bi se ispitala dobrobit za dete nastala realizacijom projektnih aktivnosti. Shodno tome tema mog master rada je bila – „Godine uzleta“: iskustva vaspitača o projektnom planiranju.”

Istraživanje

Ovo istraživanje pružilo je uvid u perspektivu vaspitača o uticaju projektnog pristupa na dobrobit deteta. Podaci su prikupljeni metodom grupnog intervuja. Pitanja intervjua su fokusirana na percepciju vaspitača o uticaju projektnog pristupa na socijalnu, delanu i personalnu dobrobit dece, kao i na poteškoće sa kojima su se vaspitači susretali prilikom implementacije projektnog pristupa. Intervjui su realizovani tokom maja meseca 2019. godine. U istraživanju je učestvovalo 37 vaspitača iz dva objekta PU “Radosno detinjstvo“ iz Novog Sada – objekat „Vilenjak“,  Novi Sad i objekat „Zvončić“,  Kać.

Na osnovu analize odgovora vaspitača i dobijenih rezultata došlo se do zaključka da projektne aktivnosti imaju veći uticaj na dobrobit deteta u poređenju sa prethodnim modelima rada, čime je potvrđena opšta hipoteza u ovom istraživanju.

Hipoteze istraživanja

Podhipoteza X1, koja je glasila: Pretpostavlja se da, prema mišljenju vaspitača, projektne aktivnosti u većoj meri pružaju delatnu dobit je potvrđena. Analiziranjem odgovora vaspitača došlo se do zaključka da je  uključivanje i motivisanost dece u projektnim aktivnostima veća u odnosu na prethodne modele rada. Pomoću ličnih iskustava, direktnim učešćem u istraživačkom procesu deca dolaze do saznanja čime je  stečeno znanje jasnije i trajnije. Projektne aktivnosti obezbeđuju motivaciju za dalje iskustvo i visok procenat produktivnih ideja što doprinosi inovativnosti kod dece. Deca više međusobno sarađuju, dogovaraju se i grade odnose sa drugima. Uključivanjem  u planiranje imaju veću slobodu da probaju nove ideje, da razmišljaju o problemima i pronalaženju rešenja istog. Uključivanje roditelja i lokalne zajednice još više pokreće decu na uključivanje. Primetna je veća uključenost dece koja su ranije bila manje uključena i dece kojoj je potrebna dodatna podrška.

Podhipoteza X2, koja je glasila: Pretpostavlja se da projektne aktivnosti u većoj meri  pružaju socijalnu dobit je ispitana i potvrđena analiziranjem odgovora vaspitača. Na osnovu odgovora ispitanika zaključuje se da učešćem u projektnim aktivnostima deca ostvaruju uspešniju komunikaciju, više su upućeni jedni na druge, više sarađuju i dogovaraju se. Primećen je veći stepen empatije, rzumevanja i prihvatanja različitosti. Zbog širine projektnih aktivnosti deca grade odnose i sa decom iz drugih grupa, odraslima i lokalnom zajednicom, slobodnija su u uspostavljanju komunikacije. Funkcionišu u stimulativnom i pozitivnom okruženju poštujući pravila socijalne grupe. Konflikti su zastupljeni u manjoj meri jer deca imaju na raspolaganju veći i osmišljeniji prostor, veći izbor aktivnosti i situacije učenja u grupi, ali i individualno.

Podhipoteza X3, koja je glasila: Pretpostavlja se da projektne aktivnosti u većoj meri  pružaju personalnu dobit, je ispitana i potvrđena analiziranjem odgovora vaspitača. Na osnovu iskaza vaspitača primetno je da su deca srećnija, da su otvorena za nova iskustva i interakciju sa drugima što dovodi do odsustva nemira, tenzije i zabrinutosti. Učešćem u projektnim aktivnostima  stiču veću samostalnost, a samim tim i sigurnost u sebe. Prihvaćena su i daju svoj doprinos grupi što utiče na veće samopouzdanje. Deca su više uključena u planiranje i njihovo mišljenje se poštuje. Unošenje realnih predmeta omogućava deci da ovladavaju njihovim korišćenjem i stvara osećaj uvažavanja i ravnopravnosti u građenju odnosa sa odraslima. Uključivanjem roditelja u projekat dete se osnažuje i u porodici, što dodatno podstiče razvoj njegovih kapaciteta.

Podhipoteza X4, koja je glasila: Pretpostavlja se da su vaspitači koji su imali iskustva o projektnom planiranju (radili po modelu A) lakše implementirali projektni pristup u svoj rad je opovrgnuta. Analizom odgovora vaspitača došlo se do zaključka da su se svi vaspitači, bez obzira na prethodni model rada, godine iskustva i stručnu spremu susretali sa istim problemima. Problemi sa kojima su se vaspitači suočavali ukazuju na potrebu podrške i umreženosti koja bi vaspitačima i stručnim saradnicama olakšala uključivanje u novi predškolski programa „Godine uzleta“.

Rezultati istraživanja

Uočeno je da vaspitači bez obzira na poteškoće sa kojima su se susretali pokazuju spremnost da učestvuju u unapređenju sistema obrazovanja jer su se na dobrovoljnoj osnovi uključili u pilotiranje projekta. Jedan deo vaspitača se uključio iz želje da se što bolje upozna sa programom pre njegove zvanične primene, a jedan deo jer je smatrao da su promene neophodne. Bez obzira na početnu nesigurnost i strah prema novinama i promenama, svi vaspitači su brzo uvideli da projektni pristup deci pruža veću podršku od prethodnih modela, a njima veću slobodu u radu i sadisfakciju.

Iako se očekivalo da će vaspitačima koji su radili po modelu A, (koncipiran na holističkom pristupu usmerenom na dete) biti lakši prelazak na nove Osnove programa (koncipiran na holističkom pristupu usmerenom na odnose),  u odnosu na vaspitače koji su radili po modelu B (koncipiran na akademskom pristupu), ta pretpostavka se nije pokazala kao tačna. Shodno tome trebalo bi sprovesti istraživanje većeg obima da bi se potvrdila tačnost ove hipoteze. Ako bi ova hipoteza ponovo bila opovrgnuta, jedini zaključak bi bio da prethodni model rada, nivo obrazovanja i godine staža nemaju uticaj na lakše imlementiranje projektnog pristupa, već  da je prepoznavanje dobrobiti za dete i ljubav prema deci najveći pokretač za unapređenje vaspitno obrazovnog rada od strane vaspitača. Bez tih kompetencija nijedna promena u obrazovanju ne bi mogla biti kvalitetna i održiva.

2. avgusta 2021.