Igra u funkciji istraživanja i učenja iz ugla „Godina uzleta“

Miroslava Vislavski

 

stručni saradnik psiholog PU „Radosno detinjstvo“

Stil učenja

Deca imaju svoju ličnu, unutrašnju motivaciju koja ih vodi da: otkrivaju, saznaju o objektima, predmetima i pojavama. Da istražuju novo i nepoznato. Unutrašnja motivacija prati dete od rođenja.

Stil učenja je jedinstven i drugačiji za svako dete. Neko lakše usvaja kroz konstruisanje ili crtanje (taktilni tipovi), neko pamti kroz delanje i radnju (kinestetički tipovi), neka deca lakše uče dok slušaju informacije koje čuju (auditivni tipovi), dok neko lakše usvaja kad nešto vidi, slikovno (vizuelni tipovi).

Rano detinjstvo predstavlja značajan period odrastanja. Deca predškolskog uzrasta uče u interakciji sa svojim okruženjem, drugom decom, odraslima i stvarima, uče kroz posmatranje, delanje, eksperimentisanje, stvaranje, lično iskustvo…

Poštovanje različitih stilova učenja kod dece omogućava svakom detetu da prima informacije na način koji mu najviše odgovara. Na taj način dete konstruiše znanja, a socijalne, emocionalne, biološke i fizičke potrebe su ispoštovane. Važan je način na koji dete koristi informaciju, koja može biti drugačija od načina na koji prima i organizuje informacije.

Učenje kroz igru i istraživanje

„Godine uzleta“ promovišu učenje kroz igru i istraživanje, što podrazumeva dečje pravo na inicijativu i učešće u odlučivanju ne samo o tome šta će učiti, već i kako će učiti, tj. na koji način će uzeti učešće u tom procesu. Kvalitetni predškolski programi obezbeđuju podsticajno okruženje, u kome dete ima mnoštvo prilika za istraživanje različitih tema, za učenje u okviru različitih oblasti, ali uz naznaku da su sve te prilike posledica stalnog preispitivanja šta je to što je deci važno, značajno i interesantno. Nije važno koliko će deca novih činjenica usvojiti, već je bitan način na koji ona to čine i kako se osećaju u tom procesu.

Igra predstavlja najprirodniji, osnovni i najznačajniji vid aktivnosti svakog deteta. To je put kojim deca upoznaju svet u kome žive i koji su pozvani da promene. „Igra je osnov razvijanja i ispoljavanja svih dimenzija dobrobiti deteta“. („Godine uzleta“)

Igra u vrtiću

U praksi i radu, kao stručni saradnik, psiholog, uvek nastojim da istaknem da se svako dete razvija i uči najviše i najbolje kroz igru. Tada ono učestvuje u aktivnosti Odraslog, dok Odrasli u zajedničkoj aktivnosti sa detetom prestaje da dominira, i postaje njegov partner. Dete u igri ima potrebnu inicijativu i zapaža posledice svojih akcija. Sposobnosti koje se stiču kroz nju u ranom detinjstvu ugrađuju se u složenije sposobnosti, koje će se razviti u starijim uzrastima, i predstavljaju preduslov za njihovo javljanje.

Kao važno svojstvo igre, ističem – njenu neponovljivost, što je bitan preduslov učenja (kroz pokušaje i pogreške, uviđanjem odnosa i relacija u prostoru…). Dete nije svesno motivacije svoje aktivnosti i po tome se igra razlikuje od rada i raznih vidova učenja. Ona angažuje dete više nego realan život i omogućava mu da se ponaša savršenije, postavljajući mu na svakom koraku zahteve da reaguje na različite načine. Motiviše ga, mobiliše i usmerava njegovu pažnju na predviđenu aktivnost, učeći ga da na taj način savlada čak i ono što mu je manje zanimljivo ili manje prijatno. Igra predstavlja aktivnost u kojoj se dete projektuje. Kroz igru dete:

  • vežba i razvija psihofizičke snage i sposobnosti;
  • stiče saznanja o svetu oko sebe;
  • bogati emocionalni život;
  • formira i razvija voljne osobine;
  • stiče predstave i formira pojmove iz okruženja;
  • uči da imenuje pojmove;
  • bogati svoj rečnik…

Dete i igra

Dete kroz igru formira svoja interesovanja, karakter, istrajnost, strpljenje i inicijativu. Ta stečena znanja se stalno proveravaju, sređuju, koriguju, proširuju i produbljuju.

Igra utiče na koncetraciju deteta, produžava njegovu pažnju, formira i razvija njegovo mišljenje, razvija pamćenje, maštu i stvaralačku sposobnost. Ona utiče na međusobno zbližavanje dece, socijalizuje ih, udružuje ih na osnovu zajedničkih interesovanja i upućuje ih da vode računa jedni o drugima.

Igra predstavlja aktivnost koja ima najviše izgleda da angažuje dete jer ju je samo izabralo. Ukoliko su deca mlađa njihovo učenje kroz igru je spontanije. Vaspitač svojom veštinom treba tu spontanost da usmeri u pravcu što korisnijem za dečiji razvoj, ne narušavajući samu igru.

Igra je uvek povezana sa dečijim potrebama i predstavlja njihovo specifično zadovoljenje. Zato se dete sasvim drugačije odnosi prema zadacima koji se pojavljuju u igri, nego kada su mu oni postavljeni na neki drugačiji način. Zahvaljujući tome, dete je u igri sposobnije da organizuje svoju aktivnost na višem nivou i da u njoj istraje uspešnije nego u običnom životu.

Saznavanje kroz igru kao ličnu praksu predškolskog deteta ima svoje specifičnosti. Usvajanje znanja se javlja kao nuzprodukt spontanog učenja i u vezi je sa praktičnim motivima. Dete usvaja uglavnom ono što mu je trenutno potrebno. Samo saznanje je intuitivna spoznaja do koje se došlo mišljenjem.

Integrisano učenje

Integrisano učenje podrazumeva povezivanje tri dimenzije kroz koje dete uči (dobrobit, delanje, odnosi):

  • integrisano učenje je holističko, oslanja se na dobrobit deteta i ima funkciju podrške dobrobiti;
  • integrisano učenje podrazumeva prožimanje igre i učenja, a svaka situacija se poštuje kao situacija učenja;
  • u učenju se posebno podržava interakcija između dece, kao i dece i odraslih, uz uvažavanje drugih i njihovih ideja i perspektiva, čime se oblikuje odnos deteta prema sebi, učenju i životnom okruženju.

Dete je jedinstvena ličnost sa svojim sklonostima, motivacijom, potrebama, sposobnostima i mogućnostima. Predškolsko dete ima potrebu da bude ono što jeste, da raste i razvija se svojim tempom. Funkcioniše na osnovu onoga što u datom trenutku jeste, ima i ume.

„Deca učenje započinju sa nekim bitnim pretpostavkama koje konstruišu i koje im pomažu da osmisle svoje iskustvo i stvaraju pretpostavke o tome kako svet funkcioniše.“ (Ž. Krnjaja).

Ja bih dodala, deca svoje pretpostavke i iskustva proigravaju i aktivno istražuju svakodnevno kroz igru. I tako u krug. Prvi koraci učenja su nesvesni i realizuju se upravo kroz igru.

8. avgusta 2021.