Kako započeti projekat u jaslicama

Jelena Pantelić

medicinska sestra-vaspitač

PU „Radosno detinjstvo“ Novi Sad

Za većinu dece, odlazak u jaslice ili vrtić predstavlja na prvom mestu odvajanje od roditelja. Ona ga doživljavaju kao suočavanje sa nepoznatim prostorom, u kojem ih roditelji ostavljaju nepoznatim osobama. Takođe, deca jaslenog uzrasta su još uvek mala, i rad sa njima je zahtevniji u odnosu na ostale grupe u vrtiću, i toga smo svi svesni. To je ono što bi nam trebalo biti izazov u svakodnevnom radu. Prevashodno smatram da je za efikasni rad u jaslenoj grupi potrebno pratiti interesovanja dece, podsticati participaciju. Svako interesovanje dece trebalo bi podržati, saslušati i zajedno naći delotvorno rešenje – jer se na taj način deca ovog uzrasta opuštaju, osećaju kao kod kuće.

Na prvom mestu je potrebno, kada je u pitanju početak projekta u jaslenoj grupi – podržavanje dečijih interesovanja i načini motivisanja dece. „Zašto ovo pišem?” Kako je platforma Umreži se zaživela i nama medidinskim sestrama-vaspitačima, vaspitačima, stručnim saradnicima… dala priliku da razmenjujemo mišljenja, iskustva, uočila sam da postoje nedoumice medicinskih sestara-vaspitača kako započeti projekat u okviru jaslene grupe (uočila prateći diskusiju na forumu platforme „Umreži se“), imajući u vidu verbalnu komunikaciju dece, i uopšte uzev njihov uzrast. Većina dece jaslenog uzrasta ima malo razvijenu verbalnu komunikaciju, ili je gotovo i nemaju (fond se sastoji od nekoliko reči).

Projekat u jaslicama

U odnosu na neke kolege, imam različito mišljenje, jer smatram da nije tako teško i nikako nije nemoguće. Da bi se sproveo i pokrenuo projekat u okviru jaslene grupe kao primarnu vodilju moramo postaviti interesovanja dece – koje ćemo pratititi, prepoznati i podržati. Kako smo u projekat ušle (koleginica i ja) pre same obuke Godine uzleta (u toku projekta prošle obuku), postojali su strahovi, nedoumice, nesigurnost, moguće prepreke… Naravno da su se u nama javila brojna pitanja, na koje je trebalo dati odgovore: Kako prepoznati momenat kada započeti projekat? Kako znati da smo na pravom putu? Kako motivisati roditelje, ako ne žele? Da li je to naša krivica ili ne? Kako nastaviti projekat ako nemamo povratnu – verbalnu informaciju od strane dece? …

Obzirom da je reč o mlađoj jaslenoj grupi, prva nedoumica nam je bila šta ako nam ništa ne kažu, kako ćemo znati da je baš to projekat koji treba započeti – to je u stvari momenat osluškivanja, praćenja interesovanja… Nadalje je sve teklo samo od sebe. Promena fizičke sredine je dovela decu na ideju da se usredsrede na papir – što je kod nas bilo u vidu prepoznavanja dečijih interesovanja, koje su nas povele u izlet. Dakle, to možemo navesti kao dobar primer, koji može pomoći, u razumevanju začetka projekta u okviru jaslene grupe. Upravo su to aktivnosti koje smo sprovele sa decom jaslenog uzrasta, vodeći se njihovim interesovanjima tokom boravka. Naime, pripremajući radnu sobu za polazak dece, primetile smo da je više prostornih celina bilo od papira (obložene kutije, hameri na zidu za pisanje, zavese u mirnom kutku – napravljene od cvetova od papira u raznim bojama…). Tokom aktivnosti deca su cepala papir sa kutija, trgala zavesu, gužvali su i bacali papirne delove, dodavajući se njima. Ove aktivnosti su nas dovele na ideju odlaska na izlet sa temom: Šta sve papir može?

Znamo da dolaskom deteta u kolektiv, roditelji dobijaju partnere u vaspitanju svoje dece. Ključ uspešnosti nalazi se u stalnoj i otvorenoj uzajamnoj komunikaciji roditelja i vrtića. Upravo smo zahvaljujući saradnji sa roditeljima postigli napredak u sprovođenju projekta u jaslenom uzrastu, imajući u vidu da je projekat započeo u toku same adaptacije, kada su roditelji boravili sa decom u sobi, pa samim tim postali aktivni učesnici. Ono što ističemo kao pozivinu stranu je obostrana interakcija na samom početku projekta, koja je i pomogla nama kao vaspitačima da projekat sprovedemo na ovom uzrastu, ostvarivši tako učenje u zajednici.

U toku projekta su deca sebe nagradila novim saznanjima, tako da su nesumnjive dobrobiti. Tokom ovog projekta došli smo do saznanja da papir kao gradivni materijal zaista može mnogo toga – od korpe do torte, može postati ukras za jelku, na njemu mogu biti porodične fotografije, od njega možemo napraviti maske sa različitim izrazima lica, izrađena je dekoracija, odrađena reciklaža jer smo od tetra pakovanja napravili jesenje korpe, ili pak novu prostornu celinu u vidu auto staze. Papir nam može koristiti i tokom aktivnosti muzičkog i postati instrument iz Orfovog instrumentarija koji je popularan kao zvečka.

Saradnja sa porodicom

Veoma je važno da do roditelja stignu prave informacije, što je bila jedna od tačaka na roditeljskom sastanku i dobar vid motivacije gde smo predstavile novi način rada tj. nove Osnove i objasnile šta je to projekat i šta mi trenutno radimo, kao i pozivno pismo koje nam u stvari otvara vrata u daljem toku projekta – kod nas se pokazalo kao dobar potez, zato što su roditelji motivisali jedni druge (pa su se u pismu nadovezivali sa predlozima). Radionice u okviru jeseni, novogodišnjih praznika na predlog roditelja deci su bila motivacija i projekat je tekao… Različiti produkti (muzički instrumenti, porodične fotografije, jesenje korpe…) izloženi su u holu vrtića. Takođe su motivisali roditelje za još ideja… Na dečijim licima uvek radost, pozitivna atmosfera u grupi na svaku našu provokaciju (mobajl od novina, senzo – perceptivni centar od kartona, papira…) koje je dalje vodilo još jednom prihvatanju od strane dece…

Na kraju bih želela da istaknem da je dodir jedan od načina istraživanja i upoznavanja sveta na jaslenom uzrastu – na samom kraju projekta, još jednom smo došli do zaključka da je zapravo deci dodir sve. A samo neke od aktivnosti tokom kojih oni dodirom upoznavaju svoje okruženje – noktima su pokušavali da skinu štras na novogodišnjih ukrasa za jelku, prstima su rotirali zvečke i na taj način dolazili do zvuka, pokušavali su da skinu aplikacije sa porodičnih fotografija… Ovo nas je inspirisalo da pokrenemo novi projekat pod nazivom „Dodir i ja“ – koji ćemo opet, uz saradnju sa roditeljima sprovesti u delo i tokom aktuelnih dešavanja tokom vandrednog stanja – preko osnovane Viber grupe.

1. avgust 2021.