Пројекат у јаслицама
У односу на неке колеге, имам различито мишљење, јер сматрам да није тако тешко и никако није немогуће. Да би се спровео и покренуо пројекат у оквиру јаслене групе као примарну водиљу морамо поставити интересовања деце – које ћемо пратитити, препознати и подржати. Како смо у пројекат ушле (колегиница и ја) пре саме обуке Године узлета (у току пројекта прошле обуку), постојали су страхови, недоумице, несигурност, могуће препреке… Наравно да су се у нама јавила бројна питања, на које је требало дати одговоре: Како препознати моменат када започети пројекат? Како знати да смо на правом путу? Како мотивисати родитеље, ако не желе? Да ли је то наша кривица или не? Како наставити пројекат ако немамо повратну – вербалну информацију од стране деце? …
Обзиром да је реч о млађој јасленој групи, прва недоумица нам је била шта ако нам ништа не кажу, како ћемо знати да је баш то пројекат који треба започети – то је у ствари моменат ослушкивања, праћења интересовања… Надаље је све текло само од себе. Промена физичке средине је довела децу на идеју да се усредсреде на папир – што је код нас било у виду препознавања дечијих интересовања, које су нас повеле у излет. Дакле, то можемо навести као добар пример, који може помоћи, у разумевању зачетка пројекта у оквиру јаслене групе. Управо су то активности које смо спровеле са децом јасленог узраста, водећи се њиховим интересовањима током боравка. Наиме, припремајући радну собу за полазак деце, приметиле смо да је више просторних целина било од папира (обложене кутије, хамери на зиду за писање, завесе у мирном кутку – направљене од цветова од папира у разним бојама…). Током активности деца су цепала папир са кутија, тргала завесу, гужвали су и бацали папирне делове, додавајући се њима. Ове активности су нас довеле на идеју одласка на излет са темом: Шта све папир може?
Знамо да доласком детета у колектив, родитељи добијају партнере у васпитању своје деце. Кључ успешности налази се у сталној и отвореној узајамној комуникацији родитеља и вртића. Управо смо захваљујући сарадњи са родитељима постигли напредак у спровођењу пројекта у јасленом узрасту, имајући у виду да је пројекат започео у току саме адаптације, када су родитељи боравили са децом у соби, па самим тим постали активни учесници. Оно што истичемо као позивину страну је обострана интеракција на самом почетку пројекта, која је и помогла нама као васпитачима да пројекат спроведемо на овом узрасту, остваривши тако учење у заједници.
У току пројекта су деца себе наградила новим сазнањима, тако да су несумњиве добробити. Током овог пројекта дошли смо до сазнања да папир као градивни материјал заиста може много тога – од корпе до торте, може постати украс за јелку, на њему могу бити породичне фотографије, од њега можемо направити маске са различитим изразима лица, израђена је декорација, одрађена рециклажа јер смо од тетра паковања направили јесење корпе, или пак нову просторну целину у виду ауто стазе. Папир нам може користити и током активности музичког и постати инструмент из Орфовог инструментарија који је популаран као звечка.
Веома је важно да до родитеља стигну праве информације, што је била једна од тачака на родитељском састанку и добар вид мотивације где смо представиле нови начин рада тј. нове Основе и објасниле шта је то пројекат и шта ми тренутно радимо, као и позивно писмо које нам у ствари отвара врата у даљем току пројекта – код нас се показало као добар потез, зато што су родитељи мотивисали једни друге (па су се у писму надовезивали са предлозима). Радионице у оквиру јесени, новогодишњих празника на предлог родитеља деци су била мотивација и пројекат је текао… Различити продукти (музички инструменти, породичне фотографије, јесење корпе…) изложени су у холу вртића. Такође су мотивисали родитеље за још идеја… На дечијим лицима увек радост, позитивна атмосфера у групи на сваку нашу провокацију (мобајл од новина, сензо – перцептивни центар од картона, папира…) које је даље водило још једном прихватању од стране деце…
На крају бих желела да истакнем да је додир један од начина истраживања и упознавања света на јасленом узрасту – на самом крају пројекта, још једном смо дошли до закључка да је заправо деци додир све. А само неке од активности током којих они додиром упознавају своје окружење – ноктима су покушавали да скину штрас на новогодишњих украса за јелку, прстима су ротирали звечке и на тај начин долазили до звука, покушавали су да скину апликације са породичних фотографија… Ово нас је инспирисало да покренемо нови пројекат под називом „Додир и ја“ – који ћемо опет, уз сарадњу са родитељима спровести у дело и током актуелних дешавања током вандредног стања – преко основане Вибер групе.
