Kakvo je bilo uzletanje iz mog ugla?

Jednako željni promena u radu

Činilo se tako lagano reći da, kada je Marijana tog maja 2018. pitala da li hoćemo da „Spomenak“, jedan od šest vrtića naše IV pedagoške jedinice krene u inplementaciju Novih osnova. Prva saznanja o novoj koncepciji rada bila su pozitivna, drugačija, ohrabrujuća. Krenulo se u pripreme, organizacija prostora, prepravka i rekonstrukcija nameštaja, organizacija i pohađanje seminara, poseta Kaću, Zemunu, Čačku, sastanci, leto, velike vrućine i 24 sata u glavi samo Nove osnove. Svi zajedno, jednako novi i neiskusni, jednako željni promena u radu. Milion pitanja, milion dilema, milion misli. Kako će izgledati taj 01.septembar? Kako će biti deci? Kako ćemo? Kako će vaspitači? Kako medicinske sestre? Šta ćemo sa roditeljima? Kako njima objasniti, približiti? Da li sam se zapitala zašto? Nikada, jedino pitanje bilo je kako da nam bude što lakše.

Počelo je

I onda je počelo… U komunikaciji sa zaposlenima i na njihovim licima očitavalo se ushićenje i znatiželja, ali i strah i neizvesnost. Mnogo puta izgovaram zaposlenima da smo svi  jednaki u ovome, učimo zajedno, polako. Nema grešaka- samo prilika da učimo, razvijamo se i napredujemo. Pitali smo se kako i odmah tražili odgovore, nudeći svim koleginicama rešenja i za njihove dileme. Pitali smo se da li smo na pravom putu, konsultovali koleginice koje su imale iskustva. Preispitivali smo se, prepoznavali tragove navika i postupaka iz prošlosti u sadašnjem vremenu i zajednički tražili načine da ih prevaziđemo, da menjamo svoju praksu. Sastanci, razgovori, refleksija… Konsultovanje literature, Kaleidoskop, Gde stanuje kvalitet, nacrt Novih osnova, skripte. Opet, još jednom, vaspitači, med. sestre vaspitači, stručni saradnici, glavni vaspitač i rukovodilac. U svakom od nas tražili smo odgovore na pitanja, dileme, smernice i rešenja. Otvara se sve više projekata, panoi su sve bogatiji sadržajima, zidovi postaju procesni panoi, deca provode vreme i u hodnicima, holovima, svi prostori vrtića su njihovi, sve je više primera uključivanja roditelja, saradnje s lokalnom zajednicom. Povezali smo vrtić, porodicu, lokalnu zajednicu, kažem sebi na odličnom smo putu. Na sastanku Saveta roditelja PJ, slušam komentare roditelja iz „Spomenka“ i tako sam ponosna, na vaspitače, med. sestre, pomoćno-tehnčko osoblje, stručne saradnike, na sebe.. ponosna sam na nas, idemo u pravom smeru. Vođeni ogromnom željom da učinimo prve korake izleta u nepoznato lakšima, zajedno sa Marijanom i timom saradnika odvažili smo se i da organizujemo Stručne susreta vaspitača sa teritorije Vojvodine, na kojima u aprilu 2019. sa ponosom prikazujemo naše primere dobre prakse.

Novi krug

Od momenta kada su zvanično usvojene nove Osnove programa predškolskog vaspitanja i obrzovanja „Godine uzleta“ 31.oktobra 2018. i kada smo saznali da od prvog septembra 2019. sve predškolske ustanove u Novom Sadu imaju obavezu da rade po novim Osnovama, bilo je jasno da se i ostali vrtići moraju pripremati za novu koncepciju rada. To je značilo, idemo opet novi krug… Ovog puta mnogo veći, više je zaposlenih, više je objekata i nisu pitani da li žele, nove Osnove su naša relnost i obaveza. Krenuli smo da ohrabrujemo koleginice iz drugih objekata, organizujemo Timove na kojima tumačimo nove pravilnike i propise, koleginice posećuju „Spomenak“, „Veseli vrtić“, „Zvončić“, „Kalimero“,  prenose im se dotadašnja iskustva i prikazuju primeri dobre prakse. Diskutuje se, razmenjuje, komentariše. Neki prihvataju promene sa zadovoljstvom i entuzijazmom, kod nekih prepoznajem dozu straha i opreza, dok neki ne žele da menjaju bilo šta… Straha, neizvesnosti ima i u mojim razmišljanjima, kao i stalnog preispitivanja, da li je dovoljno? Da li sam kao rukovodilac uradila sve što je bilo potrebno? Ne odustajem. Tu sam da budem podrška, da ohrabrim i budem deo tima… Da pomognem oko organizacije obuka, mentorske podrške.

Promena uverenja

Kako bih bila potpuno iskrena, moram napisati da nije bilo nimalo lako, a biće još teže… Koliko god se u tim trenucima činilo naporno i zahtevno, najlakše je bilo promeniti fizičko okruženje. Prelazak na sledeći nivo, teško je zamisliv bez udubljivanja u dubine sopstvenog bića i shvatanja nove koncepcije kao istinski ličnog doživljaja deteta. Najteže je čoveku da promeni sopstvena uverenja, a želeti, podržavati, ohrabrivati, osnaživati preko 150 zaposlenih da preispituju vlastita polazišta, da njihova lična uverenja polaze od deteta i njegove dobrobiti, da menjaju sopstvenu praksu, koliko je to teško. Ali ključno je da nije nemoguće. Ključno je da je moramo zajedno da se pitamo, razmenjujemo, diskutujemo, razgovaramo, upoređujemo, sugerišemo, ukazujemo, da budemo tu jedni za druge, jedni drugima podrška. Koleginice i saradnici, jednaki. Uzleteli smo… Važno je održati siguran, dobar pravac. Ne odustajem!

Da li se zapitam zašto? Nikada, jedino pitanje  je kako da nam uzlet bude što prijatniji?

19. avgusta 2021.