Nikolina u zemlji čuda konačno uzleće

Piše: Nikolina Škundrić

vaspitač

PU „Radosno detinjstvo“ Novi Sad

Nikolina u zemlji čuda

Omiljena knjiga koja je rasplamsavala maštu mog detinjstva „Alisa u zemlji čuda“, mojim odrastanjem polako je gubila svoju draž. Ostao je samo utisak, čuđenje, čarolija je nestala.

Realnost, planovi, programi, ciljevi i zadaci, naučeno, postignuće, nemoguće i moguće, prepreke… Da li ću moći i da li je dovoljno dobro to što upravo radim?

Dosta sam razmišljala (i još uvek razmišljam) o svojoj praksi. Želja za igrom, maštanjem, iskrenošću i rastom me odvela u predškolstvo (i miris vrtićkog čaja).  Alisa… čudesno.

Različite teorije o detinjstvu, razvoju, učenju. Ni jedna mi nije bila potaman, ali sam u svakoj pronašla ponešto. Trudila se da uskladim svoj rad sa zahtevima i ciljevima koje su nosile Osnove programa. Sklapala sam svoju sliku, čitanjem, igranjem, radom… I stalno sam imala osećaj da nešto nije u redu, da nije dovoljno, da nije jasno, da nije usklađeno. Alisa je odrasla i više se ne igra. Mora da radi.

Promena paradigme

Osećala sam da me kurikulum pritišće. Može to i drugačije, možemo automatizovati svoj rad sa decom i nervozno čekati vikend, raspust, penziju…. ili možemo da se vratimo igri, detinjstvu, deci, Alisi. Da uživamo, rastemo i razvijamo se. Mislim da je važno da dobro promislimo o onome što nas je privuklo pozivu vaspitača, koja nas je to sila privukla. Definitivno deca. Možda i želja da nešto menjamo, da radimo nešto važno („Budi promena koju želiš da vidiš“ Mahatma Gandi).

Nova promena paradigme, nove Osnove programa su mi donele veliko rasterećenje. Konačno nešto što mi je jasno, gde vidim smisao, i ono što mi je veoma važno, usklađeno sa mojim iskustvom i ličnošću. Slušaj, gledaj, razmišljaj i  uči. Upoznaj, poveži se, uživaj, razvijaj, podrži, rasti…

Javili su se i prvi strahovi i pitanje šta se od mene očekuje, kako ću ili će da ocene, procene moj rad? Ponovo sam na početku. Ponovo me pritišće kurikulum. Početna radost i entuzijazam slabe sa svakim novim pitanjem. Da li je ovo zaista dobro? Možda te nove Osnove i nisu baš tako sjajne..

Nigde rešenja

Nedoumice… A nigde rešenja. Razmišljam, lupam glavom, bojim se.. Tražim pomoć, savet. Dobijem savet da krenem i da ja to mogu. Ali kako? Posmatraj, slušaj i igraj se. Samo će ti se „kasti“. Krenem i očekujem, nadam se, predviđam i očekujem da ostvarimo cilj, da nešto naučimo. Nisam zadovoljna, nisu dovoljno naučili. Idemo ponovo. Opet očekujem da nauče što više, kroz raznovrsne aktivnosti koje sam JA osmislila. Opet je fokus na programu, meni, a ne na detetu. Kliknulo mi je. Moramo zajedno da se pitamo, tragamo, kreiramo i da za to ostavimo dovoljno vremena. Upravo ono što negujem kroz celu moju praksu i što je bilo na marginama prethodnog kurikuluma. Ono kada se zaigramo i uživamo u procesu. A to nam baš i omogućavaju nove Osnove. Da zajedno kreiramo, tragamo, povezujemo, učimo, da svako da najbolje od sebe.

Pretpostavimo šta nam treba u budućnosti i šta nam nedostaje u sadašnjosti. U kakvom svetu će živeti i raditi naša deca? Teško je pretpostaviti koje poslove će raditi, ali ono što vidimo da se sve brzo menja. Znači, spremiti i osnažiti decu za promene. Tehnologija napreduje, programi se razvijaju. Znači, svrsishodno korišćenje tehnologije i razvijanje logičkog mišljenja, priprema za programiranje (kodiranje). Prevazilaženje problema, traganje za rešenjem. Sve manje vremena preostaje za negovanje odnosa (porodičnih, prijateljskih…). Znači, izgrađivanje kvalitetnih, podržavajućih odnosa koji vraćaju nadu u bolje sutra. Povezivanjem vrtića, porodice, lokalne zajednice, kreiramo zajednicu učenja punu neverovatnih resursa. Nisi sam. Divnog li saznanja, divna poruka našoj deci. Alisa se vratila. Luta, traži, pita, pokušava. Otkrivamo da ljudi žele da pomognu, učestvuju. Deca u vaspitnoj grupi u kojoj radim u prvom istraživačkom pohodu otkrivaju jednu divnu stvar – ljudi su dobri. Traži pomoć i dobićeš je. Traži i dobićeš, gledaj i videćeš.

Klupko se razmotava

Klupko je počelo da se razmotava. I ja sam nastavila da tragam, pitam, posmatram. Razgovori sa kolegama, obuke, razmene, promišljanje… Ponovo poruke kreni i možeš ti to. Važna je podržavajuća atmosfvera. Meni lično su mnogo pomogli razgovori sa kolegama koji su već bili tamo, u novim Osnovama. Njihovo iskustvo je i meni bilo dragoceno. Čini mi se da dobrobit deteta nije jedina dobit (prioritetno da). Učešćem u kreiranju i razvijanju realnog programa radimo na postizanju dobrobiti za sve učesnike procesa (dete, porodicu, profesionalnu i lokalnu zajednicu). Svi smo važni, svi učestvujemo, zajedno podržavamo, pružamo ono najbolje u nama. Moramo da promišljamo, razgovaramo, sarađujemo (to je ta često pominjana refleksija i samorefleksija) i korigujemo. Ko radi, taj i greši. Greška nije strašna, ali samo u slučaju ako smo promišljanjem o njoj nešto i naučili, krenuli napred. Kažu nema greške u novim Osnovama. Mislim da su kreatori mislili upravo na to da nam „greške“ postanu mesta za učenje, rast i razvoj. Promena paradigme meni prija, vidim da i deci prija. Veoma su posvećena i angažovana u aktivnostima. Osećaj da radiš nešto važno za sebe i druge je mnogo dobar, dobrobitan.

Drage kolege raširite krila, oči, uši i letite uz Godine uzleta do najlepših visina. Nije lako, ali prija.

3. avgusta 2021.