Промена парадигме
Осећала сам да ме курикулум притишће. Може то и другачије, можемо аутоматизовати свој рад са децом и нервозно чекати викенд, распуст, пензију…. или можемо да се вратимо игри, детињству, деци, Алиси. Да уживамо, растемо и развијамо се. Мислим да је важно да добро промислимо о ономе што нас је привукло позиву васпитача, која нас је то сила привукла. Дефинитивно деца. Можда и жеља да нешто мењамо, да радимо нешто важно („Буди промена коју желиш да видиш“ Махатма Ганди).
Нова промена парадигме, нове Основе програма су ми донеле велико растерећење. Коначно нешто што ми је јасно, где видим смисао, и оно што ми је веома важно, усклађено са мојим искуством и личношћу. Слушај, гледај, размишљај и учи. Упознај, повежи се, уживај, развијај, подржи, расти…
Јавили су се и први страхови и питање шта се од мене очекује, како ћу или ће да оцене, процене мој рад? Поново сам на почетку. Поново ме притишће курикулум. Почетна радост и ентузијазам слабе са сваким новим питањем. Да ли је ово заиста добро? Можда те нове Основе и нису баш тако сјајне..
Нигде решења
Недоумице… А нигде решења. Размишљам, лупам главом, бојим се.. Тражим помоћ, савет. Добијем савет да кренем и да ја то могу. Али како? Посматрај, слушај и играј се. Само ће ти се „касти“. Кренем и очекујем, надам се, предвиђам и очекујем да остваримо циљ, да нешто научимо. Нисам задовољна, нису довољно научили. Идемо поново. Опет очекујем да науче што више, кроз разноврсне активности које сам ЈА осмислила. Опет је фокус на програму, мени, а не на детету. Кликнуло ми је. Морамо заједно да се питамо, трагамо, креирамо и да за то оставимо довољно времена. Управо оно што негујем кроз целу моју праксу и што је било на маргинама претходног курикулума. Оно када се заиграмо и уживамо у процесу. А то нам баш и омогућавају нове Основе. Да заједно креирамо, трагамо, повезујемо, учимо, да свако да најбоље од себе.
Претпоставимо шта нам треба у будућности и шта нам недостаје у садашњости. У каквом свету ће живети и радити наша деца? Тешко је претпоставити које послове ће радити, али оно што видимо да се све брзо мења. Значи, спремити и оснажити децу за промене. Технологија напредује, програми се развијају. Значи, сврсисходно коришћење технологије и развијање логичког мишљења, припрема за програмирање (кодирање). Превазилажење проблема, трагање за решењем. Све мање времена преостаје за неговање односа (породичних, пријатељских…). Значи, изграђивање квалитетних, подржавајућих односа који враћају наду у боље сутра. Повезивањем вртића, породице, локалне заједнице, креирамо заједницу учења пуну невероватних ресурса. Ниси сам. Дивног ли сазнања, дивна порука нашој деци. Алиса се вратила. Лута, тражи, пита, покушава. Откривамо да људи желе да помогну, учествују. Деца у васпитној групи у којој радим у првом истраживачком походу откривају једну дивну ствар – људи су добри. Тражи помоћ и добићеш је. Тражи и добићеш, гледај и видећеш.
Клупко се размотава
Клупко је почело да се размотава. И ја сам наставила да трагам, питам, посматрам. Разговори са колегама, обуке, размене, промишљање… Поново поруке крени и можеш ти то. Важна је подржавајућа атмосфвера. Мени лично су много помогли разговори са колегама који су већ били тамо, у новим Основама. Њихово искуство је и мени било драгоцено. Чини ми се да добробит детета није једина добит (приоритетно да). Учешћем у креирању и развијању реалног програма радимо на постизању добробити за све учеснике процеса (дете, породицу, професионалну и локалну заједницу). Сви смо важни, сви учествујемо, заједно подржавамо, пружамо оно најбоље у нама. Морамо да промишљамо, разговарамо, сарађујемо (то је та често помињана рефлексија и саморефлексија) и коригујемо. Ко ради, тај и греши. Грешка није страшна, али само у случају ако смо промишљањем о њој нешто и научили, кренули напред. Кажу нема грешке у новим Основама. Мислим да су креатори мислили управо на то да нам „грешке“ постану места за учење, раст и развој. Промена парадигме мени прија, видим да и деци прија. Веома су посвећена и ангажована у активностима. Осећај да радиш нешто важно за себе и друге је много добар, добробитан.
Драге колеге раширите крила, очи, уши и летите уз Године узлета до најлепших висина. Није лако, али прија.
