Први родитељски састанак

Један од најзначајнијих видова комуникације са родитељима за моје колегинице и мене је први родитељски састанак, први сусрет са људима који ће од тог септембра своју децу поверити баш нама. Тај састанак је пресудан за рад у групи. Први родитељски састанак се организује у сарадњи са стручним сарадником. Стручни сарадник, стручно и професионално предочи значај адаптационог периода и која је улога родитеља у том периоду. Након тога, за нас као стручне раднике, долази преломни тренутак када остајемо сами са родитељима и договарамо се о будућој сарадњи.

Сваки пут, иако сам већ 17 година медицинска сестра-васпитач, имам позитивну трему трему како ће се родитељски састанак одвијати. Ове програмске године имали смо (моје колегинице и ја) и задатак да представимо „Године узлета“ на најбољи могући начин, јер од тога је зависило како ће се одвијати наш рад. Јако је било важно да јасно и разумљиво родитељима презентујемо шта ћемо и како радити и да ни једно питање не остане без одговора.

Радим са најмлађим узрастом. Родитељи се, најчешће, први пут сусрећу са вртићем. Врло су узбуђени и пуни очекивања. Некада, захваљујући друштвеним мрежама (највећем судији модерног доба), дођу са по неком предрасудом. Родитељи су различити – срдачни, фамилијарни, на дистанци… Неки вас доживљавају као дадиље, као неког ко само чува њихову децу, а не као квалификоване професионалце. Сматрам да је то нормално и за очекивати. Наше је да то прихватимо (и сама сам као родитељ долазила у сличне ситуације), а да однос који ћемо имати зависи од наше флексибилности.

Када су „Године узлета“ у питању, постоји код родитеља један страх да се неће радити ништа, јер активност, када је планирана, има циљ и задатак, а број цртежа и број научених песмица је показатељ рада. Пројектни приступ пружа управо васпитачима неограничене могућности за рад. То је приступ у ком до изражаја долази стручност, знање, креативност али и подстиче на нова учења и стална, лична усавршавања. Тако смо то и презентовали родитељима, објаснили им да је дете равноправни учесник у одабиру теме и правца пројекта и да је партиципација детета од изузетне важности за само дете. Дете неће бити ускраћено за песмице, цртеже, дружења или „приредбе“. Све то сад добија нову димензију – заједничке креативне радионице и слављење завршетка пројекта. Каква ће димензија бити зависи и од родитеља…

Ових дана родитељи нам интензивно шаљу видео снимке и фотографије дечјих активности у кући. Родитељи су постали активни учесници пројекта, предлажу могуће активности и врло радо се одазивају сваком нашем предлогу.

Актуелни пројекат је добио неке нове границе, развија се и живи…

Све ово је проистекло управо из првог родитељског састанка…

Повезани чланци

Пут стварања партнерства са родитељима из мог угла

„Стари“ родитељ о новим Основама