Početkom ove radne godine, dečak iz grupe je doneo plastične čaše u vrtić i pokazao nam kako ume da gradi kulu. Deca su se momentalno zainteresovala za ovu igru. Od narednog dana svi smo donosili plastične čaše od kuće, čak nam ih je i osoblje iz kuhinje prikupljalo. Soba je izgledala kao fabrika. Svi su učestvovali u proizvodnji kula i gradova. Organizovane su izložbe za drugare iz susednih soba, fotografisanje, takmičenja – grupna i individualna…
Nas dve smo, pre toga potpuno zbunjene novim Osnovama i na staklenim nogama, odjednom ugledale svetlost na kraju tunela. Gledale smo se u neverici. Da li je to bila provokacija? Da li je projekat na pomolu? To je, izgleda, to!!!!!
Prikupljale smo sve što je moglo da se dovede u vezu sa onim što svaki dan gledamo ispred sebe, angažovale porodice dece, presrećne! Oduševljene, stalno na vezi i kada nismo na poslu, svakodnevno smo izveštavale članove svojih porodica o stanju u vrtiću. Nisu bili preterano zainteresovani, ali nema veze. Osmeh je krasio naša lica.
