Tranzicija – od starog do novog vaspitača

Pišu: Svetlana Bulajić i Janja Todorović

vaspitači

vrtić „Palčica“ PU „Radosno detinjstvo“ Novi Sad

Početkom ove radne godine, dečak iz grupe je doneo plastične čaše u vrtić i pokazao nam kako ume da gradi kulu. Deca su se momentalno zainteresovala za ovu igru. Od narednog dana svi smo donosili plastične čaše od kuće, čak nam ih je i osoblje iz kuhinje prikupljalo. Soba je izgledala kao fabrika. Svi su učestvovali u proizvodnji kula i gradova. Organizovane su izložbe za drugare iz susednih soba, fotografisanje, takmičenja – grupna i individualna…

Nas dve smo, pre toga potpuno zbunjene novim Osnovama i na staklenim nogama, odjednom ugledale svetlost na kraju tunela. Gledale smo se u neverici. Da li je to bila provokacija? Da li je projekat na pomolu? To je, izgleda, to!!!!!

Prikupljale smo sve što je moglo da se dovede u vezu sa onim što svaki dan gledamo ispred sebe, angažovale porodice dece, presrećne! Oduševljene, stalno na vezi i kada nismo na poslu, svakodnevno smo izveštavale članove svojih porodica o stanju u vrtiću. Nisu bili preterano zainteresovani, ali nema veze. Osmeh je krasio naša lica.

Taman kada je zavladalo potpuno zadovoljstvo što su nam konci konačno u rukama, Uroš je došao u vrtić ponosno noseći svoj album Fifa 365. Deca su se okupila oko njega i netremice upijala sve što je imao da im kaže o poznatim fudbalerima. Od sledećeg dana, situacija se iz korena preokrenula. Imale smo potpuno odvojena interesovanja: građenje čašama i album sa sličicama fudbalera. Šta sad? Situacija je bila verovatno tipična za nekog ko je prethodno radio na sigurnom terenu, po starim “dobrim” standardima. Od euforije do agonije. Nesigurnost u sebe i svoje kompetencije. A u našim domovima… i dalje prenos uživo.
Ma nismo mi za ovo!

Promišljajući šta dalje, sele smo, umorne od svega i rešile da napravimo osvrt na period koji je bio iza nas. Pošto je konfuzija vladala u glavama, odlučile smo da sve, od početka, stavimo na papir i vidimo šta nam je činiti. Gde se potkrala greška? Dok smo iscrtavale šemu, pred nama se pojavljivala nit koja je povezivala sve što se dešavalo od prvog do poslednjeg dana. Iskristalisao se lajt motiv cele priče – Tim!

Pa da! Ona fabrika je funkcionisala pomoću timova, fudbal – tim, porodica – tim, nas dve i deca – tim, nas dve i roditelji – tim… To je sada stvarno to!

Projekat je dalje samo klizio…

Cilj ove priče je da pomogne svim onim vaspitačima koji su se uljuljkali u stari sistem rada i u njemu odlično funkcionisali, bili požrtvovani, savesni i radni, da se prepoznaju u ovom tekstu i uvide da nisu usamljeni slučajevi, da nas ima još nesigurnih, da ćemo još mnogo da učimo i tragamo za odgovorima. Važno je da smo i dalje požrtvovani, savesni i radni, da volimo svoj posao, da smo otvoreni za pomoć i podršku roditeljima. U takvim uslovima, uspeh je zagarantovan!

A uljuljkavanje, e to više neće biti moguće. Ljubimo vas!

Reči koje su napisane velikim slovima su u stvari momenti kada su se dešavale prekretnice u našem radu, našim razmišljanjima i poimanju zadatka pred koji smo stavljene.

2. avgusta 2021.