„Stari“ roditelj o novim Osnovama

Piše: Marija Prijić

roditelj iz vrtića „Spomenak“

Kao roditelj troje dece, od kojih dvoje trenutno pohađa PU „Radosno detinjstvo“ po takozvanim „Novim osnovama“, smatram da je program koristan u sticanju, pre svega, funkcionalnog znanja, povezivanja različitih oblasti, ohrabrivanju dece da razmišljaju, pitaju, sabiraju utiske, pogreše i isprave greške i na osnovu toga samostalno donose zaključke. Čini mi se da ih „Nove osnove“ ohrabruju da te svoje zaključke zatim slobodno iznose i da otvaraju put ka spontanom i samouverenom sticanju znanja u budućnosti.

Kao roditelj troje dece, od kojih dvoje trenutno pohađa PU „Radosno detinjstvo“ po takozvanim „Novim osnovama“, smatram da je program koristan u sticanju, pre svega, funkcionalnog znanja, povezivanja različitih oblasti, ohrabrivanju dece da razmišljaju, pitaju, sabiraju utiske, pogreše i isprave greške i na osnovu toga samostalno donose zaključke. Čini mi se da ih „Nove osnove“ ohrabruju da te svoje zaključke zatim slobodno iznose i da otvaraju put ka spontanom i samouverenom sticanju znanja u budućnosti.

To je ono što današnja deca nemaju i što im zaista nedostaje jer je sve servirano, dato, multifunkcionalno i dovoljno. Kad se deci servira samo kraj procesa, samo gotov podatak, samo finalni proizvod, kad se od njih ne traži da povežu uzrok i posledicu, niti da se upitaju da li sledi još nešto, ne može se ni očekivati da oni to samoinicijativno rade. Ni kasnije, kad odrastu.

U tom smislu sam zadovoljna jer deca imaju priliku da se slobodno kreću i istražuju, pitaju, propituju, da se „bez blama izblamiraju“ i temeljno nauče lekciju da ništa nije definitivno i da se svaka tema širi, da je važno razmišljati i iznositi nove ideje, da je dozvoljeno da se odustane ako nam se ne dopada ili sviđa manje nego drugima. Sjajno je što se deci pruža mogućnost izbora (da li žele da rade, koliko žele da rade, koju temu da obrade, da uključe roditelje i time pokažu svoju bitnost).

Uključivanje roditelja je zanimljiv i koristan deo jer se povezujemo  oko „zajedničkih interesovanja“. Na žalost, ovo može biti i teret zbog poslovnih obaveza mnogih roditelja. Ali oni koji žele da učestvuju sada mogu, a deci je data prilika da svoja saznanja i radoznalost šire i van vrtića.

O širini i mogućnostima „Novih osnova“, uključivanju porodica i zajednice, govori projekat o ekologiji u našem vrtiću Spomenak. Tom prilikom su deca počela da donose materijal za reciklažu, da ga odvajaju i „skladište“. Zatim su se uključile i druge grupe, pa komšiluk i firme i još uvek nije prestao da se širi. Danas ova deca samoinicijativno čiste dvorište, kritikuju pušače, insistiraju na odvajanju otpada, iako je projekat odavno završen. Imaju i svoju pesmicu o ekologiju koju su napisali zajedno sa vaspitačima, saradnicima i roditeljima. Suština je u tome da im nije samo pročitana bajka o važnosti očuvanja prirode, već oni zaista učestvuju u tome, a uključili su i svoje porodice i šire okruženje. Verujem da bi ove dobre i potrebne navike mogli da prenesu i na buduće drugare u školi ako bi imali adekvatnu podršku.

Dakle, ideja o spontanom učenju kroz igru i stimulisanje dece da razmišljaju i „vode“ projekat je odlična i verujem da doprinosi formiranju temelja za svrsishodno usvajanje i znanja i iskustava u budućnosti. Jedan od uslova jeste da vaspitači imaju sve potrebne resurse i da su dovoljno obučeni da „Nove osnove“ implementiraju na pravi način. S tim u vezi smatram da je potrebna ozbiljna obuka kako se ne bi sve svelo na lične afinitete i mogućnosti pojedinaca, jer je metod rada znatno drugačiji od donedavnog.

Ali ogromni, ogromni nedostatak čitave zamisli je potpuna neusklađenost sa nastavom i pravilima ponašanja u osnovnoj školi u koju, ova slobodna i ljubopitljiva deca dolaze. Časovi takozvane projektne nastave su retki i u velikoj meri nejasni i ne pružaju ni minimum kontinuiteta. Deca odjednom moraju da sede u klupama, da prate program i  reprodukuju sav zadati sadržaj. Ako u vrtiću „nisu morali“ da rade ništa, u školi zato „moraju“ da rade sve, i to odjednom. Škola ima svoj program i on mora da bude ispunjen.

Ovde se sve vraća roditelju. Od učenja kako se drži olovka, do lekcija o disciplini i pravilima. Mnogi roditelji s kojima sam razgovarala nisu shvatili princip i suštinsku ideju „Novih osnova“. Zabrinuti su jer nivoi državnog obrazovnog sistema nisu usklađeni i imaju utisak da će morati da biraju između podrške individualizmu svog deteta i školskog „uprosečavanja“.

Ako želimo da „Nove osnove“ imaju stvarnog efekta na usvajanje znanja i umenja dece i da čine deo jednog srećnog detinjstva, one bi trebalo da budu proširene i na dalje nivoe školovanja. U suprotnom, dolazimo do konfuzije i „Nove osnove“ se svode na kratkoročni projekat bez značajnih efekata.

Nadam se da će nadležni uvideti ovaj jaz i uskladiti „Nove osnove“ sa programima daljih nivoa obrazovanja.

8. jula 2021.