Tekst „Porodica“ priredila je Mirjana Koričić, psiholog u PU „Radosno detinjstvo“.
Svako od nas zna i na svoj način razume šta je to porodica.
Osnovne snage porodice su: zajedništvo, privrženost, bliskost, uzajamna podrška. Porodica nije zbir članova, ona je sistem u kome svaki član deluje na drugog i pritom i sam biva izložen promenama.
Sve porodice na različite načine organizuju porodični život. Sada, više nego ikada je poželjan fleskibilan tip organizacije, koji podrazumeva: definisane uloge, jasna pravila (koja su promenljiva u odnosu na situacione i razvojne promene), stalnu, trajnu i otvorenu komunikaciju među članovima.
Veoma je važno da svako može da iskaže svoje mišljenje (zna se ko i kako donosi odluke), važno je pažljivo slušanje svih ukućana. Deci treba da je jasno šta roditelji od njih zahtevaju (rečima i ponašanjem).
Sve porodice prolaze kroz razvojne cikluse u kojima čekaju razvojni zadaci. U okviru svakog ciklusa postoje očekivani ali i neočekivani događaji, na kojima se zasniva razvoj.
Kvalitet porodičnog života zavisi od sposobnosti porodice da se prilagođava potrebama i promenama.
Sve porodice imaju svoj porodični identitet (ono po čemu se prepoznaje da pripada jednoj porodici, po čemu se razlikuje od drugih, po čemu je specifična…).
Sve porodice imaju svoje običaje, rituale, porodične vrednosti, verovanja… Iz generacije u generaciju, svaka porodica dubi svoje porodično korito. Pri tome neke obrasce čuva i prenosi, dok druge isključuje, oblikuje i menja.
U svim porodicama postoje problemi, teškoće i sukobi ali treba nastojati o njima otvoreno razgovarati, pregovarati i dogovarati. To je temelj građenja zdravih, funkcionalnih porodica.
Prisustvo humora u porodicama i odnosu među njenim članovima, uvek je dobro došlo!
Kratak ali veoma važan podsetnik:
Deci ne treba pokazivati podjednaku naklonost. Treba svakome pristupiti na poseban način.
Umesto da sve dajete ravnomerno, dajte svakom detetu onoliko koliko mu u datom trenutku, stanju, razvoju, treba.
Umesto da pokazujete podjednaku ljubav, pokažite svakom detetu da ga volite na poseban način.
Umesto da svakom detetu posvetite podjednako vremena, posvetite svakom vreme prema potrebi.
„Voleti podjednako, isto je kao voleti manje. Voleti različito – svakoga zbog onoga što jeste – znači voleti onoliko koliko treba da se dete oseti voljenim“.
Važan savet za predstojeće Božićne i Novogodišnje praznike:
Pokloni koje kupujete deci treba da su različiti i drugačiji, baš kao što su i deca.
Treba da odgovaraju uzrastu, interesovanjima, kao i razvojnim potrebama deteta. Kupovinom istih poklona deci, nećete sprečiti ljubomoru, niti pospešiti deljenje.
Treba da pomognemo deci da nauče da dele. Ako vaše dete zna da deli, uključuje drugu decu u svoju igru, biće uvažavano od strane druge dece, prihvaćeno, voljeno… to će doprineti njegovom ličnom zadovoljstvu.
U vrtiću je dete svakodnevno u situaciji da deli sa drugom decom, prostor, igračke, pribor, ljubav, pažnju vaspitača i dr. Neka deca to čine bez teškoća dok neka deca „deliti sa drugima“ ne razlikuju od „izgubiti“, pa najčešće reaguju buntom, otporom, plačem ili agresijom.
Zato učite svoju decu da dele sa drugima! Kako?
- Razvijajte u porodici atmosferu saradnje.
- Učite dete da je važno poštovati tuđe potrebe i brinuti o drugom.
- Razgovarajte sa detetom o tome šta lako deli sa drugima a šta mu je problem.
- Razgovarajte o tome šta vi delite sa drugima i kako se tada osećate.
Ne zaboravite, MI SMO PRIMER!
