Текст „Породица“ приредила је Мирјана Коричић, психолог у ПУ „Радосно детињство“.
Свако од нас зна и на свој начин разуме шта је то породица.
Основне снаге породице су: заједништво, приврженост, блискост, узајамна подршка. Породица није збир чланова, она је систем у коме сваки члан делује на другог и притом и сам бива изложен променама.
Све породице на различите начине организују породични живот. Сада, више него икада је пожељан флескибилан тип организације, који подразумева: дефинисане улоге, јасна правила (која су променљива у односу на ситуационе и развојне промене), сталну, трајну и отворену комуникацију међу члановима.
Веома је важно да свако може да искаже своје мишљење (зна се ко и како доноси одлуке), важно је пажљиво слушање свих укућана. Деци треба да је јасно шта родитељи од њих захтевају (речима и понашањем).
Све породице пролазе кроз развојне циклусе у којима чекају развојни задаци. У оквиру сваког циклуса постоје очекивани али и неочекивани догађаји, на којима се заснива развој.
Квалитет породичног живота зависи од способности породице да се прилагођава потребама и променама.
Све породице имају свој породични идентитет (оно по чему се препознаје да припада једној породици, по чему се разликује од других, по чему је специфична…).
Све породице имају своје обичаје, ритуале, породичне вредности, веровања… Из генерације у генерацију, свака породица дуби своје породично корито. При томе неке обрасце чува и преноси, док друге искључује, обликује и мења.
У свим породицама постоје проблеми, тешкоће и сукоби али треба настојати о њима отворено разговарати, преговарати и договарати. То је темељ грађења здравих, функционалних породица.
Присуство хумора у породицама и односу међу њеним члановима, увек је добро дошло!
Кратак али веома важан подсетник:
Деци не треба показивати подједнаку наклоност. Треба свакоме приступити на посебан начин.
Уместо да све дајете равномерно, дајте сваком детету онолико колико му у датом тренутку, стању, развоју, треба.
Уместо да показујете подједнаку љубав, покажите сваком детету да га волите на посебан начин.
Уместо да сваком детету посветите подједнако времена, посветите сваком време према потреби.
„Волети подједнако, исто је као волети мање. Волети различито – свакога због онога што јесте – значи волети онолико колико треба да се дете осети вољеним“.
Важан савет за предстојеће Божићне и Новогодишње празнике:
Поклони које купујете деци треба да су различити и другачији, баш као што су и деца.
Треба да одговарају узрасту, интересовањима, као и развојним потребама детета. Куповином истих поклона деци, нећете спречити љубомору, нити поспешити дељење.
Треба да помогнемо деци да науче да деле. Ако ваше дете зна да дели, укључује другу децу у своју игру, биће уважавано од стране друге деце, прихваћено, вољено… то ће допринети његовом личном задовољству.
У вртићу је дете свакодневно у ситуацији да дели са другом децом, простор, играчке, прибор, љубав, пажњу васпитача и др. Нека деца то чине без тешкоћа док нека деца „делити са другима“ не разликују од „изгубити“, па најчешће реагују бунтом, отпором, плачем или агресијом.
Зато учите своју децу да деле са другима! Како?
- Развијајте у породици атмосферу сарадње.
- Учите дете да је важно поштовати туђе потребе и бринути о другом.
- Разговарајте са дететом о томе шта лако дели са другима а шта му је проблем.
- Разговарајте о томе шта ви делите са другима и како се тада осећате.
Не заборавите, МИ СМО ПРИМЕР!
