„Како навићи дете на ношу? Како ми то у вртићу радимо…“ је текст који су приредиле медицинске – сестре васпитачи Бојана Јокић и Ивана Пајовић у сарадњи са стручним сарадником психологом Драганом Тицом, из ПУ „Радосно детињство“.
Када дође време на навикавање детета на ношу и скидање пелена, код родитеља се отварају разне дилеме и питања:
Када је право време за одвикавање од пелена?
Да ли баш морамо? Мали је. Немам времена….
Како научити дете на ношу?
Постоје доказане чињенице да одојче има урођен механизам, када сигналима (плач, покрети ногицама) поручује својој мами када је време за његове физиолошке потребе. Уколико родитељ научи да препознаје сигнале и адекватно и правовремено реагује на њих,веза између детета и одраслог се учвршћује и дете стиче поверење да ће његове потребе бити задовољене (у каснијем узрасту су то особе које су отворене ка свету). Међутим, овакве сигнале је јако тешко препознати, па уколико бебине потребе нису задовољене, након пар недеља од рођења беба престаје са овим видом невербалне комуникације . Ово нам показује да су деца још као сасвим мала опскрљена могућносшћу комуникације са одраслима.
Данас родитељи крећу да дете навикавају на ношу око прве, мада много чешће око друге године детета и касније.
Који год тренутак родитељи изаберу није погрешан, али најбитније је да родитељи препознају спремност детета да се сусретне са овом навиком. Чињеница је да ће дете научити на ношу тек када оно буде спремно. Да би се дете навикло на ношу мора прво бити свесно својих физиолошких потреба, а то најчешће креће између дванаестог и осамнаестог месеца дететовог живота, али одступања од тих граница су сасвим нормална.
КАД И КАКО КРЕНУТИ?
Када дете може самостално да седи, може полако да се упозна са ношом. Покажите му ношу, причајте му шта се ту ради, нека покуша и да седне, наравно кратко, колико оно жели. Ваша очекивања у овом периоду не треба да буду превелика, причајте са дететом, увек кроз игру и смех.
Када дете напуни прву годину са навикавање на ноши се може кренути мало „озбиљније“, али опет, не на силу и немојте имати превелика очекивања. Ставите дете на ношу, причајте, певајте, али не предуго, јер предуго седење на ноши може да изазове аверзију од истог.
Прилагођавање на ношу је једна врста самосталности, али таква врста самосталности се разликује код деце, будући да је усвојена индивидуалним сазревањем одређених способности. Сматра се да су пролеће и лето најбољи периоду за одвикавање од пелена због топлог времена. Уколико је дете спремно за одвикавање у току зиме, не чекајте лето, појачање грејање у кући и крените полако. Разговарајте са дететом о томе ста радите и шта се од њега очекује. Уколико дете одбија да седне на ношу немојте га терати, понудите га опет након неког времена ( после неколико недеља). Када дете обави физиолошке потребе у ношу, похвалити га, али похвалите га и уколико изостане резултат.
Када кренете у ову авантуру са својим дететом припремите већу количину пресвлака за дете. Уколико сматрате да је ваше дете спремно , немојте га више враћати на пелене, то га може само збунити. Наравно, уколико се незгоде дешавају често и дете одбија да врши физиолошке потребе у ношу, то је знак да дете није још увек спремно тад му вратите пелене и са одвикавање крените поново тек кроз пар месеци.
ОДВИКАВАВАЊЕ ОД ПЕЛЕНА И ВРТИЋ
У вртићу, cа овим „послом“ крећемо кад од родитеља добијемо информацију да се они тиме баве код куће. Јако је важно да дете и у вртићу и код куће добија сличне или исте могућности за овладавањем овом захтевном вештином. Важан је и моменат кад дете почне да се осећа добро и слободно у вртићу, тако да у периоду адаптације, скидање пелена стављамо у други план.
Не очекујемо од све деце да ово савладају у исто време и зато их постепено укуључујемо. Посматрање другара који седе на ноши делује подстицајно за већину деце,па се дешава да још понеко пожели да седне на своју ношу. У почетку то буде седење без скидања гардеробе и пелене,па полако напредујемо и учимо.
Неколико чистих ноша стоји увек у купатилу да деца могу да их виде и да седну на њих ако то пожеле. Кад почнемо озбиљно да се бавимо овом темом, трудимо се да одржимо континуитет у стварању навика и дневних рутина у вртићу,па тако децу стављамо на ноше после доручка,пре спавања,после спавања и после ручка. Наравно, уколико неко дете само осети потребу и крене у купатило, ми смо ту да га испратимо и помогнемо му. Родитељима посебно нагласимо како децу да облаче у том критичном периоду, као и то да увек морају донети довољно резервне гардеробице у случају да се неки инцидент догоди.
Наглашавамо такође да никакве грдње, вређање, казне или слично не долазе у обзир. На крају крајева,свако дете научи да контролише своје физиолошке потреба баш оним ритмом и брзином како је само њему одређено. Ми смо само ту да их подржимо и олакшамо у овладавању овог великог корака.
ИГРЕ НА НОШИ
Када је дете спремно да се навикне на ношу, како би продужили његово седење на истој и тако му створили навику да своје физиолошке потребе обавља у њој, можемо се послужити разним игрицама.
Певамо на ноши- има пуно песмица које деца воле, резне ташунаљке ће деци заокупити пажњу.
Читамо сликовнице – избор сликовница је велик и деца их воле, али постоје и оне које служе баш тој сврси.
Причамо кратке приче-деца воле кад им се прича и кад је пажња усмерена на њих, битно је да су приче кратке и динамичне, како би одржале дететову патњу.
Имајте поверења у своје дете и његове способности! Потребно је да му дате прилику како би научило. Дајте му подршку и прилику да научи. Колико ће му времена требати зависи од њега самог, његовог исуства, као и његове зрелости. Ваше је да стрпљиво сачекате. Када је тешко будите подршка, а када је дете успешно радујете се и уживајте!
Још садржаја на ову тему погледајте овде.