Развод је све чешће ствар свакодневнице, зато се овом темом за вас бавила Зорица Пајантић, Социјални радник у ПУ „Радосно детињство“.
Развод је увек болна ствар.
Дешава се да људи годинама живе као потпуни странци у браку. Најновија истраживања кажу да се педесет посто бракова заврши разводом. Од педесет посто људи који остану у браку, половина се изјашњава да је дубоко несрећна. Две улоге у којима проведемо највећи део живота су родитељска и партнерска улога.
Да ли можемо бити добри себи, добар родитељ, уколико смо као партнери несрећни. То је врло близак, интиман однос, којем смо изложени свакодневно. Са тим лежемо, спавамо, будимо се, кувамо, живимо…у том амбијенту доносимо одлуке, правимо планове, мислилимо о себи, деци, животу…
Да не буде забуне, породица је највећа вредност! Све помагачке професије раде на оснаживању породице. Не постоји боље место за живот деце него здрава породица, то је место где се учи животу, љубави, како функционише свет, где видају своје ране и оснажују се даљи лет. То је место где партнери међусобно размењују љубав, где се бодре, оснажују, подржавају.
А шта кад није тако? Где је граница? До које мере треба ићи да се задржи форма, кад је садржај унутар породице више штетан него функционалан?
Да ли је у реду ако сам та цена ЈА? Ако нпр. ЈА нисам уважена као људско биће, ако у том односу не могу да имам лично достојанство, ако је та породица место у којем не могу да имам жеље, осмех на лицу, радост? Да ли желим да тај призор будем својој деци? Да ли бих желела да моја ћерка сутра прави такав компромис?
Свака срећна породица има свој рецепт за срећу. То не мора бити јасно људима са стране. Довољно је да они функционишу као породица и да им је добро у њиховој породици. А шта да радимо кад уопште није тако?
Развод је прекид партнерског односа. Партнери који имају децу увек морају да нађу начин да функционишу као родитељи. Макар минимално. То је њихова одговорност. Да, разилазимо се као партнери, али као родитељи се не можемо развести.
Каква мајка желим да будем својој деци? Свако има право на свој избор. Да, живимо у друштву кад је економски моменат некад одлучујући фактор како ћемо даље. Осуда околине, став наше породице о томе, јер су нам они некад једини извор помоћи, па се дешава да од два зла бирамо мање. Кад томе додамо уверење да је то боље за децу, јасно је шта одлучујемо.
Било како било, урадите оно што можете, у овом тренутку. Оно што је до Вас. Прво, никад никоме немојте да поверујете да нисте довољно добри. Какви год ставови Ваших родитеља и околине били, дајте себи дозволу да Ви имате право на свој избор. Да бисте били добар родитељ, добар партнер, ћерка или колегиница прво морате бити добри себи и за себе!
Мислите о томе.