Темперамент код деце

„Темперамент код деце“ је изузетно важна тема којом се бавила Татјана Огризовић Малешевић, Педагог – мастер у ПУ „Радосно детињство“.

Деца се рађају са одређеним начином реаговања на свет око себе, ствари и људе у њему. Овај типичан начин реаговања, који је урођен, назива се темперамент. Код одраслих јединки темперамент и животно искуство су испреплетени. Темперамент се током живота донекле може обликовати искуством, међутим код деце ми га видимо у свом „најсировијем“ необрађеном облику.

Темперамент се почео испитивати тек 1950. године а први га истражују Александар Томас и Стела Чес. Они су пронашли да постоји 9 показатеља темперамента, тј 9 црта личности које су урођене и снажно утичу на развој детета, а касније и на понашање одраслих људи.

Тих 9 показатеља темперамента су:

1. ниво активности:

активна деца: увек у покрету, трче, скачу, не спремају ствари;

пасивна деца: тиха, мирна, играју се сама

2. ритмичност:

нека деца у исто време обављају физиолошке потребе, воле рутину, буде се увек у исто време;

нека деца нису ритмична, имају променљив ритам, немају рутину

3. иницијална реакција или реаговање на нове ситуације:

нека деца су слободна, одмах прилазе непознатим особама, све питају, воле да се друже;

друга деца избегавају нове ситуације, не склапају лако пријатељства, скривају се иза родитеља

4. прилагодљивост:

нека деца се лако прилагођавају, љубазна су, воле новине, лако се прилагоде на нову рутину, храну, места;

друга деца не воле промене, споро се прилагођавају, проблем адаптације је веома стресан

5. чулна осетљивост:

нека деца су чулно јако осетљива, смета им гужва, бука, мириси, звук, тактилно су осетљива (не воле гумице, чарапице, етикете на одећи);

друга деца су неосетљива чулно, не реагују на буку, мирисе, звуке

6. квалитет расположења:

нека деца су обично срећна, смеју се, уживају, расположена су;

друга деца су често љута, плачу „тек онако“, на свет гледају са тамне стране, лако се увреде

7. интензитет емоционалне реакције:

нека деца бурно реагују  на догађаје, имају нападе беса, вриште, уједају, лупају вратима, гласно плачу када су тужна и срећна;

опет, нека деца благо реагују на ствари које воле или не воле, не бесне, не вриште и тешко је препознати како се осећају

8.  перцептивност пажње или скретање пажње:

нека деца лако скрену пажњу, прекидају игру на сваки ометајући фактор, пажња им се расплињује, потребно им је доста времена да изврше своје задатке;

другу децу није лако омести, могу седети дуже време и бавити се неком активношћу, без обзира на то шта се око њих дешава

9. упорност или одустајање:

нека деца су веома упорна, пред очима им је задат циљ и истрајаће до краја;

друга деца су мање упорна, лако одустају, лако се фрустрирају, мењају активност, пажња им је краћа.

Када радимо процену истраживања темперамента обично се покаже да дете има заступљену сваку од ових црта, али једна увек нарочито доминира. Опет, треба водити рачуна да ниједна типологија у психологији није искључива, па ни ова, и да има доста мешовитих типова.

Дакле, на основу ових 9 показатеља, издвајају се 3 типа дечјег темперамента, а то су:

1. опрезна деца, споро покретљива: то су релативно неактивна деца, нервознијег расположења која тешко прихватају промене. Временом, ако дете излажемо новим стимулансима, долази до прихватања тих ситуација. Детету треба дати довољно времена да се прилагоди новини;

2. лака или флексибилна деца: су генерално смирена, расположена, ритмична деца, која се лако прилагођавају на промене. Они се обично не жале на своје фрустрације и незадовољства. Са овом децом треба одржавати сталну комуникацију да би се добиле неке информације и како би се ојачали односи са дететом;

3. тешка, активна, импулсивна деца: то су импулсивна деца, која немају ритам у навикама спавања и храњења, лако се узбуђују на чулне стимулације, напета су и имају снажне реакције и на позитивне и на негативне догађаје. Овој деци треба омогућити свакодневно пражњење енергије да би се смањила нервоза услед фрустрације, дакле што више игре на отвореном простору, фискултурној сали и слично.

Отприлике 65% деце спада у неку од ових категорија од којих се 40% се сматра лаком и флексибилном децом,  10% тешком, активном и импулсивном, док 15% чине споро покретљива и опрезна деца. Осталих 35% су комбиновани типови.

Дакле, уколико знамо да је темперамент урођен, ми ћемо разумети дететове реакције на одређен начин. Нпр: ако дете у продавници бесни и тражи да му купите играчку, а пријатељичино дете то не ради, лакше ћемо то прихватити ако знамо да се темперамент та два детета разликује.

Темперамент није оправдање за неприхватљиво понашање детета, али нам даје увид и прилику да научимо како да приђемо проблему. Дете никако не треба етикетирати, типа плачљивко, ленштина, љутко итд јер деца то разумеју и могу да поверују да су стварно таква без могућности промене. Ово није свакако тачно, промена понашања детета је могућа уз рад са родитељима. Комуникација са дететом је јако важна. Треба увек објашњавати поступке, понављати објашњења, и слушати дететово мишљење. Тимски рад је битан, с тим што неке ствари нису за преговор, већ су ствар одлуке родитеља (здравље, безбедност). Важно је да родитељ сазна што више о свом темпераменту, јер су у породици сви у интеракцији. Чести су сукоби темперамента детета и родитеља, битно је да смо свесни да ми као родитељи можемо контролисати своје понашање за разлику од детета, и прилагодити свој темперамент и своје понашање у датој спорној ситуацији. Осим родитељског темперамента у Вашој кући ће се сукобљавати и темпераменти сваког детета, тако да познавање темперамента, омогућује да научите и децу, како буду расли да регулишу своје реакције.

Темперамент се не може променити, али добра сарадња са дететом временом ће регулисати непожељно понашање. Осим тога, и сами знате многе одрасле људе који тешко зауздају свој темперамент, а ми тако много очекујемо од сасвим мале деце.