Често смо у ситуацији да детету кажемо НЕ када нешто жели, а ми сматрамо да тог момента то није могуће. Дакле, понекад му морамо рећи НЕ. Татјана Огризовић Малешевић, мастер педагог у ПУ „Радосно детињство“ помоћи ће вам да овладате овом вештином.
Реч НЕ је чаробна реч која је некад добра за дете, некад за породицу, а некад за нас као родитеље.
Наравно, деци је тешко разумети и прихватити то наше НЕ.
Међутим, деца морају понекад да се осећају и разочарано и да им се не испуњавају све жеље. Ако их кроз тај процес водимо љубављу и разумевањем она уче следеће ствари:
– Туга и разочарење су пролазни
– Ништа страшно се неће десити, није крај света
– Не могу увек све контролисати
– Учимо их да могу контролисати своју реакцију у датој ситуацији
– Уче како поднети разочарење
Зашто се деца толико опиру нашим границама и правилима?
Разлог опирању је осећај разочарења када кажемо НЕ. Тог момента деца се радије свађају са нама, уместо да прихвате тај осећај који је за њих тежак и тешко га прихватају.
Зато је јако важно да када детету кажемо НЕ, то учинимо уз дозу нежности и разумевања, увек смиреним тоном. Тако детету дајемо до знања да НЕ значи НЕ и да нема преговора око тога.
Родитељи и сами морају прихватити да се дете тог момента неће осећати добро.
Добро је детету дати до знања да нам је јасно да се оно не осећа добро у тој ситуацији, али да се свакако налази у сигурној околини и да сваког момента може поделити своја осећања.
Нека деца никако, или јако тешко прихватају наше НЕ, склона су свађи са нама, једноставно покушавају да истерају по свом.
Деца се углавном буне када та наша забрана утиче на то како се они осећају, те се они због тога осећају разочарано или тужно.
Запитајте се како се ви осећате када не можете имати нешто што јако желите?
Размислите колико се осећате боље када ваш партнер или пријатељица каже нешто попут“ Знам да то јако желиш и волела бих да можеш то себи приуштити. Ти то заслужујеш…“
Шта ако уместо тога каже „ Нема шансе, знаш да никад нећеш доћи до тога, увек имаш неке посебне жеље…“
Из наше перспективе оно што дете жели можда изгледа потпуно сувишно, међутим ако можемо рећи ДА осећајима, а НЕ његовој жељи дете ће се осећати много боље.
Пример:
„ Значи, желиш остати будан до поноћи?
Када нарастеш сигуран сам да ћеш бити будан до касно у ноћ, али сада је време за спавање. Обуци пижаму, ја ћу ти помоћи.Можемо се још поиграти 5 минута ако желиш,а онда ћу ти испричати причу за лаку ноћ.“
Или „ Видим да си пун енергије. Сада смо код доктора и ту не можеш трчати около, када завршимо идемо до парка и тамо можеш трчати колико хоћеш. сада ћемо се играти прстићима…“
На тај начин ваше дете се осећа схваћено, јасно сте му дали до знања шта се не ради у датој ситуацији, понудили алтернативу.
Дете ће свакако бити разочарано али ће схватити да саосећате са њим и да сте на његовој страни. Често деца такве одлуке и прихвате.
Значи, како научити дете да прихвати када му кажемо НЕ?
ОВАКО: ПРИХВАТИТЕ ЊЕГОВА ОСЕЋАЊА, А ОГРАНИЧИМО НЕДОПУСТИВО ПОНАШАЊЕ.
РЕЦИМО ДА ОСЕЋАЊИМА, А НЕ ЖЕЉИ И ПОНАШАЊУ.
То је једини начин када дете може разумети нашу перспективу.
НЕМА ВИКАЊА, НЕМА КАЗНИ. САМО РАЗУМЕВАЊЕ И САОСЕЋАЊЕ СА ДЕТЕТОМ.
ЗАПАМТИТЕ, АКО РАЗУМЕТЕ ДЕЧИЈЕ ЕМОЦИЈЕ, РАЗРАЂУЈЕТЕ ИХ ЗАЈЕДНО СА ДЕТЕТОМ, КОРИСТИТЕ ЈАСАН КОМУНИКАЦИЈСКИ СТИЛ, ДОСЛЕДНИ СТЕ У СВОМ ВАСПИТАЊУ, ВИ НЕЋЕТЕ ИМАТИ ПОТРЕБУ ДА У СВАКОЈ СИТУАЦИЈИ КОРИСТИТЕ ТУ НЕЗАХВАЛНУ РЕЧ „НЕ“.