Na pitanje „Zbog čega je važna samostalnost kod dece?“ odgovara Tatjana Ogrizović Malešević, Pedagog – master u PU „Radosno detinjstvo“.
Cilj svake porodice treba da bude formiranje emocionalno zrele ličnosti, a u tome samostalnost igra veliku ulogu.
Samostalnost je nužna karakteristika kasnije jedne zrele ličnosti koja se poštuje u društvu.
Samostalnost nije nešto sa čime dolazimo na svet, već nešto što dete treba da usvoji, a uloga roditelja je da mu u tome pomogne.
Samostalnost se ogleda u različitim praktičnim stvarima. Detetova sposobnost da se samo hrani, oblači, kupa, da se slobodno kreće, kupuje, zabavlja…
Samostalnost je jedna od pozitivnih karakternih osobina. Da li će dete naučiti da bude samostalno zavisi u kakvoj je porodici rođeno, kakvi su roditelji kao primer detetu, kakva je sredina koja okružuje dete i kakva je aktivnost deteta.
Samostalnost kod deteta ne znači da prepuštate dete sebi, već samostalnost razvija radne obaveze u životu deteta, sopstveno mišljenje i igru.
Takvo dete nije povodljivo, kolebljivo, ne pada lako pod tuđi uticaj.
Bitno je da roditelji NE RADE UMESTO DECE ONO ŠTO DECA MOGU SAMA. Na taj način dete uči da bude aktivno za svoje dobro, a ne da očekuje da drugi ljudi, ili drugo okruženje, rešava problem koji ima. Kasnije kada odraste to će biti čovek koji aktivno radi na sopstvenoj dobrobiti.
Radeći umesto dece uskraćuje im se da nešto nauče, razviju, uskraćeno im je vežbanje iz kojeg jedino mogu da savladaju ono što im je potrebno za kasniji život.
Usmeravanje deteta na aktivnost i promenu svog stanja kroz sopstveno angažovanje ima veliku vrednost.
Naglasila bih da su i vreme i okolnosti uticale na to da su roditelji postali nesigurniji, pa nisu uvek spremni da detetu dozvole odgovarajući stepen nezavisnosti.
Vrlo često roditelji guše dete preteranom brigom, sklanjaju ga od problema, pa čak obavljaju aktivnosti (koje zahtevaju određenu veštinu) umesto njega.
Sve ovo može da ima brojne posledice po dete. Jedna od najznačajnijih je da se nesamostalnost stečena u ranom detinjstvu kasnije veoma teško ispravlja.
Ako detetu sada ne dozvolite da uči iz svojih pokušaja i grešaka ,kao i da raste i razvija se svojim tempom, ono neće uspeti da se osamostali u kasnijem uzrastu.
Roditelji vrlo često veruju da dete mnogo toga ne može da obavlja samostalno. Već u predškolskom periodu dete treba da ima određene obaveze, kao što je nameštanje kreveta, pospremanje igračaka i sobe, postavljanje stola, slaganje veša…
Samostalnost je ono što gradi SAMOPOŠTOVANJE KOD DECE, ali u isto vreme i podstiče kognitivne funkcije i sposobnosti koje su važne za izgradnju deteta kao ličnosti.
Bitno je da dete podržavamo da bude što slobodnije u učenju, jer dete sa recimo 5 godina itekako je sposobno da samo vezuje pertlu, koristi razne alate za rad, obavlja higijenu i sl. Vaše uverenje da će im to biti teško, da ima vremena da to nauči, zapravo ga čini nesamostalnim.
Učenje malog deteta svakodnevnim veštinama zahteva od roditelja dosta vremena, strpljenja, ponavljanja istih radnji… Zato roditelji nesvesno pribegavaju lakšem načinu tj. urade nešto umesto deteta.
Pružanje podrške pri neuspešnim radnjama deteta, kod deteta izaziva veću motivaciju za ponovni pokušaj. Razvoj deteta je nezaustavljiv proces i mnoge veštine koje danas ne može da uradi sigurno će uspeti za mesec, dva ili više. Na Vama je da ga uvek PODRŽAVATE, PODUPIRETE, PREDLAŽETE, MOTIVIŠETE…
Većina dece uči putem pokušaja i pogrešaka. Često dete do pravog načina dođe samostalno.
Zbog svega gore navedenog pokušajte da pomognete detetu da postane samopouzdano, sigurno i nezavisno, jer ste Vi prva i osnovna karika u razvijanju zdrave, samostalne, sigurne, srećne, odgovorne, uporne, vredne… i prepoznate osobe, kojoj je rana stimulacija, rana nezavisnost veoma bitna u razvoju njegove ličnosti koja je puna potencijala i veština.