На питање „Због чега је важна самосталност код деце?“ одговара Татјана Огризовић Малешевић, Педагог – мастер у ПУ „Радосно детињство“.
Циљ сваке породице треба да буде формирање емоционално зреле личности, а у томе самосталност игра велику улогу.
Самосталност је нужна карактеристика касније једне зреле личности која се поштује у друштву.
Самосталност није нешто са чиме долазимо на свет, већ нешто што дете треба да усвоји, а улога родитеља је да му у томе помогне.
Самосталност се огледа у различитим практичним стварима. Дететова способност да се само храни, облачи, купа, да се слободно креће, купује, забавља…
Самосталност је једна од позитивних карактерних особина. Да ли ће дете научити да буде самостално зависи у каквој је породици рођено, какви су родитељи као пример детету, каква је средина која окружује дете и каква је активност детета.
Самосталност код детета не значи да препуштате дете себи, већ самосталност развија радне обавезе у животу детета, сопствено мишљење и игру.
Такво дете није поводљиво, колебљиво, не пада лако под туђи утицај.
Битно је да родитељи НЕ РАДЕ УМЕСТО ДЕЦЕ ОНО ШТО ДЕЦА МОГУ САМА. На тај начин дете учи да буде активно за своје добро, а не да очекује да други људи, или друго окружење, решава проблем који има. Касније када одрасте то ће бити човек који активно ради на сопственој добробити.
Радећи уместо деце ускраћује им се да нешто науче, развију, ускраћено им је вежбање из којег једино могу да савладају оно што им је потребно за каснији живот.
Усмеравање детета на активност и промену свог стања кроз сопствено ангажовање има велику вредност.
Нагласила бих да су и време и околности утицале на то да су родитељи постали несигурнији, па нису увек спремни да детету дозволе одговарајући степен независности.
Врло често родитељи гуше дете претераном бригом, склањају га од проблема, па чак обављају активности (које захтевају одређену вештину) уместо њега.
Све ово може да има бројне последице по дете. Једна од најзначајнијих је да се несамосталност стечена у раном детињству касније веома тешко исправља.
Ако детету сада не дозволите да учи из својих покушаја и грешака ,као и да расте и развија се својим темпом, оно неће успети да се осамостали у каснијем узрасту.
Родитељи врло често верују да дете много тога не може да обавља самостално. Већ у предшколском периоду дете треба да има одређене обавезе, као што је намештање кревета, поспремање играчака и собе, постављање стола, слагање веша…
Самосталност је оно што гради САМОПОШТОВАЊЕ КОД ДЕЦЕ, али у исто време и подстиче когнитивне функције и способности које су важне за изградњу детета као личности.
Битно је да дете подржавамо да буде што слободније у учењу, јер дете са рецимо 5 година итекако је способно да само везује пертлу, користи разне алате за рад, обавља хигијену и сл. Ваше уверење да ће им то бити тешко, да има времена да то научи, заправо га чини несамосталним.
Учење малог детета свакодневним вештинама захтева од родитеља доста времена, стрпљења, понављања истих радњи… Зато родитељи несвесно прибегавају лакшем начину тј. ураде нешто уместо детета.
Пружање подршке при неуспешним радњама детета, код детета изазива већу мотивацију за поновни покушај. Развој детета је незаустављив процес и многе вештине које данас не може да уради сигурно ће успети за месец, два или више. На Вама је да га увек ПОДРЖАВАТЕ, ПОДУПИРЕТЕ, ПРЕДЛАЖЕТЕ, МОТИВИШЕТЕ…
Већина деце учи путем покушаја и погрешака. Често дете до правог начина дође самостално.
Због свега горе наведеног покушајте да помогнете детету да постане самопоуздано, сигурно и независно, јер сте Ви прва и основна карика у развијању здраве, самосталне, сигурне, срећне, одговорне, упорне, вредне… и препознате особе, којој је рана стимулација, рана независност веома битна у развоју његове личности која је пуна потенцијала и вештина.