Ne možemo dva puta ući u istu reku.
Činjenica je da se nakon svega nećemo vratiti u isti svet iz kojeg smo otišli u vanredno stanje i izolaciju. Ili možda hoćemo?
Kao zaljubljenik u nauku o društvu odlučila sam da studiram sociologiju. Nakon završenog fakulteta poslovi su me udaljili od te nauke i zaboravila sam neke stvari koje sam učila. Pre neki dan me je jedna koleginica podsetila na ciklične teorije društva. Ukratko, na svakih 600-1000 godina ekološka katastrofa bude okidač za promenu težišta moći i vrednosti. To bi značilo krah Zapadnog carstva i globalna orijentacija na Istok.
Ova ideja mi je promenila tok misli.
Ovih dana slušam razne priče. Ljudi reaguju na različite načine. Dok su neki u strahu i strogo se pridrzavaju svih propisanih mera, drugi smatraju da mediji celu situaciju prikazuju dramatičnijom nego što zaista jeste, dok neki veruju u teoriju zavere.
Šta je istina? Šta je ispravno raditi? Ne znam da li ima neko ko je spreman da stavi ruku u vatru šta je prava istina.
Neke promene su nesumnjive. Sigurno je da će se osetiti promena u ekonomiji. Turizmu. Govori se da će padati cene nekretnina. Da će ljudi više kupovati placeve i praviti kuće na periferiji.
Da ćemo biti obazriviji kad su u pitanju lični kontakti. Kao narodu nam je blisko da se pri svakom pozdravu grlimo i ljubimo. Da li ćemo i dalje nastaviti sa tim ritualima ili ćemo držati distancu?
Obrazovni sistem je pokazao da se edukacije mogu organizovati i na daljinu. Većina poslova je organizovana da se radi od kuće. Ljudi su se brzo organizovali i održavaju se vebinari, skajp sastanci.
Neke profesije su postale vidljivije, cenjenije. Angažovanje radnih ljudi je postalo vidljivije. Po prvi put smo čuli za neke velike ljude, heroje našeg vremena, za čija dela i žrtve nismo znali. Nažalost, za neke smo saznali kasno.
