О адаптацији и прилагођавању детета на вртић писала вам је Татјана Огризовић Малешевић, Педагог – мастер у ПУ „Радосно детињство“.
Полазак у вртић и за дете и за родитеље представља велику промену у животу. Дете долази из породице у којој се осећа сигурно, заштићено, безбрижно, у средину која му је потпуно страна, међу непознате особе.
Често је ово трауматична ситуација и за дете и за родитеље јер је испуњена страхом од одвајања и напорима да се дете прилагоди новонасталој ситуацији.
Доласком детета у васпитну групу мења се његов дотадашњи начин живљења, дете у суштини нема потребу да сигурност породичног окружења мења за нешто ново и непознато.
Највећи број деце реагује плачем или на неки други начин протестује и изражава своју тугу због раздвајања. Страх од одвајања доминира, а осећање напуштености их преплављује. Манифестације могу да буду веома бурне и дуготрајне.
За родитеље је важно да знају да је извесна доза страха од одвајања уобичајена јер је везаност за породицу на раном узрасту развојно условљена.
Процес адаптације је индивидуалан и условљен бројним чиниоцима. Ток прилагођавања зависи од дететових особина, од његовог узраста, здравственог стања, породичне атмосфере.
Постоје три основна типа адаптације: лака, средње тешка и тешка адаптација.
Лака адаптација предстaвља нормалну реакцију на промену средине деце која су успоставила сигурну и стабилну емоционалну везу са родитељима. Код такве деце реакције и промене у понашању пролазе у року до месец дана боравка у колективу, дете се брзо навикава и радује доласку у вртић.
Средње тешку адаптацију имају деца чије се промене у понашању продужују више од месец дана од дана поласка у вртић/јасле током којих дете упорно одбија долазак у вртић.
Тешка адаптација се обично врло тешко среће у пракси. Односи се на децу код које се могу срести упорне и дуготрајне реакције и поремећаји у понашању при доласку у колектив који трају и по неколико месеци. Код ове деце је присутно више неповољних чиниоца који продужавају период адаптације као што су: честа изостајања из колектива услед болести или неког другог разлога, неповољни услови, негативан став родитеља према колективу…
Највећи број деце прође процес адаптације без већих проблема. Нека деца су склона реакцијама на физиолошком плану:
-
- одбијање хране
- одбијање спавања
- честе прехладе итд.
Друга деца имају реакције у понашању:
-
- плач
- агресивно понашање.
Једна од могућих реакција која се среће у случајевима теже адаптације је тзв регресија тј. код детета се појављују облици понашања карактеристични за неку од претходних фаза у развоју. У понашању то је:
-
- сисање прста
- мокрење у кревет
- тепање
- тражење дуде или пелене.
Сва та понашања су уобичајена у периоду адаптације. Она ће постепено слабити и нестајати брзином којом се дете прилагођава новој средини и успоставља чврсте емоционалне односе са васпитачем и другом децом.
Полазак детета у вртић представља и велики стрес за родитеље. Од родитеља се очекује да модификују своје улоге, време, и да заједнички васпитавају дете са васпитачем. Родитељи су пред новим изазовом, уплашени и збуњени попут свог детета. Овај појачани стрес родитеља често се одражава и на дете у процесу адаптације, што резултира потешкоћама у његовом прилагођавању на васпитну групу.
Са друге стране, све оно што се дешава са дететом у процесу адаптације директно утиче на родитеље и појаву стреса.
Како родитељи имају највећи потенцијал да утичу на квалитет и брзину адаптације деце на вртић управо у њима лежи снага да се изградњом позитивних ставова и исправних очекивања од адаптације ова развојна фаза њихове деце преброди на најбезболнији и најконструктивнији начин. Детету треба причати позитивно о вртићу, да је то место игре и забаве где бораве и друга деца, где ће се дружити са вршњацима и васпитачима које ће се бринути о њему итд. Што се код деце створе позитивнија очекивања, већа је шанса да ће им та очекивања обликовати и сам доживљај вртића.
Укључивање родитеља посебно је значајно током адаптационог периода, када се родитељима пружа могућност боравка са децом у соби васпитне групе. На тај начин и родитељи се упознају са животом и радом предшколске установе. На тај начин остварује се континуитет између породичног и институционалног васпитања.
Предшколска установа „Радосно детињство“ већ годинама уназад организује адаптацију деце уз присуство родитеља. Васпитачи већ у јуну заједно са стручним сарадницима организују родитељске састанке како би упознали породицу са процесом сукцесивног (постепеног) прилагођавања деце на установу. Деца су у септембру подељена по групама и заједно са родитељима бораве у собама неколико дана, краћи временски период. Период боравка деце постепено се продужава, да би већ треће недеље деца за коју се процени да су спремна остајала на спавању. Свако дете има право на адаптацију онолико дуго колико је детету потребно. Обично друга недеља адаптације буде најтежа јер деца на краће време остају без родитеља. У трећој недељи деца остају на спавању тако да и та недеља представља за дете и родитеља велики стрес. Ако васпитач и стручни сарадник процене да детету треба још времена за прилагођавање, свакако да ће родитељима то бити предочено, а у договору са њима, детету ће процес адаптације бити продужен.
Млађе васпитне групе адаптирају се уз присуство родитеља 3 – 4 дана, сукцесивно, како би им се олакшала транзиција из јаслених у васпитну групу и упознавање са васпитачем и новим простором.
Када је у питању ова радна година, звог своје специфичности (Ковид 19), осим мањих измена у погледу одвијања адаптације деце која се по први пут одвајају од родитеља, мере које су на снази још од маја, наставиће да се примењују и у новој радној години.
Малишани који по први пут крећу у вртић, морају да имају потврду од педијатра да је дете здраво и уредно вакцинисано, а препорука је да пре поласка у вртић измере температуру себи и детету.
Млађе јаслене групе имају адаптацију уз присуство родитеља. Деца и родитељи су подељени на мање групе (највише 5 деце и 5 родитеља) у различитим временским интервалима. Адаптација се реализује или у собама или на дворишту вртића. Већих промена на уобичајену адаптацију нема. Деца прву недељу по групама проводе са родитељима краћи временски период. Другу недељу деца у мањим групама (по 5) проводе без присуства родитеља краћи временски период. Трећу недељу остају на спавању.
Деца старије јаслене групе и млађе васпитне групе ове радне године немају адаптацију која је претходних година била обавезна.
Оно што бих нагласила родитељима је:
-
- Негодовање детета је очекивано и нормално
- Не одлазите без поздрава или у журби, али се и не задржавајте превише у вртићу
- Долазите по дете у договорено време
- Дајте детету довољно времена да савлада бол због „одвајања“
- Проводите више времена са дететом код куће у активностима које му пријају
- Будите позитивно мотивисани, јер ако постоји Ваш негативан став према вртићу, то се преноси и на дете.
Уколико се, поред свих напора да разумете и подржите дете, његова патња не смањује, а то траје дуже од месец дана – не оклевајте, потражите помоћ стручњака.