Текст „Какав однос желим да имам са својом децом“ је приредила Зорица Пајантић, Социјални радник у ПУ „Радосно детињство“.
Некад замишљам своју децу као одрасле људе. Размишљам које особине бих волела да имају.
Кад излистам све оно што је ваљда жеља сваке мајке,да јој деца буду здрава, добри људи, срећна. Промишљам даље.
Волела бих да буду задовољни. Да умеју да се побрину за себе. Да буду вредни. Самостални.
Време брзо пролази. Знам да се неће једно јутро пробудити као такви. То је процес. На томе се ради.
А ту на сцену ступамо ми, родитељи.
Круцијално питање је: Да ли ја сваки дан радим на томе да они сутра постану такви људи?
Ако желим да буду задовољни, да ли их подстичем да упознају себе, своје емоције, да се изборе са њима. Да ли ја могу да поднесем да их понекад гледам тужне и анксиозне, знајући да је то за њихово добро. Да је то процес који морају да прођу. Лекција коју морају да науче.
Са својим првим дететом схватила сам једну важну ствар. Да ја као родитељ, некад морам бити и џелат свом детету. Звучи сурово, али тако је.
Морала сам себе да очврснем, разрадим, охрабрим, да би њој била добра мама.
Поставила сам себи питање какав однос желим да имам са својом децом.
То је најважније. Однос, однос и однос!
Желим да то буде однос поверења. Искрености. Уважавања. Подршке. Стабилности.
И опет круцијално питање. Да ли сваки дан радим на томе да наш однос буде такав?
Да, нећемо се једно јутро пробудити и имати такав однос.
Све је у међусобним односима, уколико су они добри, пола проблема је решено.
Децу је лако контролисати, страх је веома моћно оружје. Проблем је у томе што деца одрастају и на крају вас се не плаше. Ако вам је страх једини ауторитет, кад деца порасту вероватно ћете изгубити контролу.
Целокупна дисциплина своди се на однос.
И зато, упознајте себе. Упознајте своје дете. Радите на Вашем односу. Личном. Аутентичном. Кад добијете неки савет, прочитате сјајну књигу о родитељству, послушате реч стручњака, све то прилагодите Вама. Вашој породици. Вашој деци.
Ви сте експерт за Ваш живот.
У терапији је одавно превазиђена идеја да терапеут, стручњак, зна шта је најбоље за вас. Да, они познају теорију и методе и велика су подршка и помоћ. Али, једино у сарадњи са Вама. Ви најбоље познајете Вашу децу и увек Ви треба да донесете коначну одлуку о томе шта је најбоље за њих.
И зато, никад не потцењујте себе у властитим животу.
Имам двоје деце и често не могу а да неке ствари не говорим из искуства. Ипак је то искуство из прве руке. Овај текст пишем у миру, деца су окупана и ушушкана у својим креветима, мој муж дремка уз филм. Ако изузмемо ванредно стање, све је у најбољем реду. Сутра ујутру ћемо сви поново бити на ногама и крећу нови изазови. Свака породица их има.
Само храбро.