„Kako navići dete na nošu? Kako mi to u vrtiću radimo…“ je tekst koji su priredile medicinske – sestre vaspitači Bojana Jokić i Ivana Pajović u saradnji sa stručnim saradnikom psihologom Draganom Ticom, iz PU „Radosno detinjstvo“.
Kada dođe vreme na navikavanje deteta na nošu i skidanje pelena, kod roditelja se otvaraju razne dileme i pitanja:
Kada je pravo vreme za odvikavanje od pelena?
Da li baš moramo? Mali je. Nemam vremena….
Kako naučiti dete na nošu?
Postoje dokazane činjenice da odojče ima urođen mehanizam, kada signalima (plač, pokreti nogicama) poručuje svojoj mami kada je vreme za njegove fiziološke potrebe. Ukoliko roditelj nauči da prepoznaje signale i adekvatno i pravovremeno reaguje na njih,veza između deteta i odraslog se učvršćuje i dete stiče poverenje da će njegove potrebe biti zadovoljene (u kasnijem uzrastu su to osobe koje su otvorene ka svetu). Međutim, ovakve signale je jako teško prepoznati, pa ukoliko bebine potrebe nisu zadovoljene, nakon par nedelja od rođenja beba prestaje sa ovim vidom neverbalne komunikacije . Ovo nam pokazuje da su deca još kao sasvim mala opskrljena mogućnosšću komunikacije sa odraslima.
Danas roditelji kreću da dete navikavaju na nošu oko prve, mada mnogo češće oko druge godine deteta i kasnije.
Koji god trenutak roditelji izaberu nije pogrešan, ali najbitnije je da roditelji prepoznaju spremnost deteta da se susretne sa ovom navikom. Činjenica je da će dete naučiti na nošu tek kada ono bude spremno. Da bi se dete naviklo na nošu mora prvo biti svesno svojih fizioloških potreba, a to najčešće kreće između dvanaestog i osamnaestog meseca detetovog života, ali odstupanja od tih granica su sasvim normalna.
KAD I KAKO KRENUTI?
Kada dete može samostalno da sedi, može polako da se upozna sa nošom. Pokažite mu nošu, pričajte mu šta se tu radi, neka pokuša i da sedne, naravno kratko, koliko ono želi. Vaša očekivanja u ovom periodu ne treba da budu prevelika, pričajte sa detetom, uvek kroz igru i smeh.
Kada dete napuni prvu godinu sa navikavanje na noši se može krenuti malo „ozbiljnije“, ali opet, ne na silu i nemojte imati prevelika očekivanja. Stavite dete na nošu, pričajte, pevajte, ali ne predugo, jer predugo sedenje na noši može da izazove averziju od istog.
Prilagođavanje na nošu je jedna vrsta samostalnosti, ali takva vrsta samostalnosti se razlikuje kod dece, budući da je usvojena individualnim sazrevanjem određenih sposobnosti. Smatra se da su proleće i leto najbolji periodu za odvikavanje od pelena zbog toplog vremena. Ukoliko je dete spremno za odvikavanje u toku zime, ne čekajte leto, pojačanje grejanje u kući i krenite polako. Razgovarajte sa detetom o tome sta radite i šta se od njega očekuje. Ukoliko dete odbija da sedne na nošu nemojte ga terati, ponudite ga opet nakon nekog vremena ( posle nekoliko nedelja). Kada dete obavi fiziološke potrebe u nošu, pohvaliti ga, ali pohvalite ga i ukoliko izostane rezultat.
Kada krenete u ovu avanturu sa svojim detetom pripremite veću količinu presvlaka za dete. Ukoliko smatrate da je vaše dete spremno , nemojte ga više vraćati na pelene, to ga može samo zbuniti. Naravno, ukoliko se nezgode dešavaju često i dete odbija da vrši fiziološke potrebe u nošu, to je znak da dete nije još uvek spremno tad mu vratite pelene i sa odvikavanje krenite ponovo tek kroz par meseci.
ODVIKAVAVANJE OD PELENA I VRTIĆ
U vrtiću, ca ovim „poslom“ krećemo kad od roditelja dobijemo informaciju da se oni time bave kod kuće. Jako je važno da dete i u vrtiću i kod kuće dobija slične ili iste mogućnosti za ovladavanjem ovom zahtevnom veštinom. Važan je i momenat kad dete počne da se oseća dobro i slobodno u vrtiću, tako da u periodu adaptacije, skidanje pelena stavljamo u drugi plan.
Ne očekujemo od sve dece da ovo savladaju u isto vreme i zato ih postepeno ukuljučujemo. Posmatranje drugara koji sede na noši deluje podsticajno za većinu dece,pa se dešava da još poneko poželi da sedne na svoju nošu. U početku to bude sedenje bez skidanja garderobe i pelene,pa polako napredujemo i učimo.
Nekoliko čistih noša stoji uvek u kupatilu da deca mogu da ih vide i da sednu na njih ako to požele. Kad počnemo ozbiljno da se bavimo ovom temom, trudimo se da održimo kontinuitet u stvaranju navika i dnevnih rutina u vrtiću,pa tako decu stavljamo na noše posle doručka,pre spavanja,posle spavanja i posle ručka. Naravno, ukoliko neko dete samo oseti potrebu i krene u kupatilo, mi smo tu da ga ispratimo i pomognemo mu. Roditeljima posebno naglasimo kako decu da oblače u tom kritičnom periodu, kao i to da uvek moraju doneti dovoljno rezervne garderobice u slučaju da se neki incident dogodi.
Naglašavamo takođe da nikakve grdnje, vređanje, kazne ili slično ne dolaze u obzir. Na kraju krajeva,svako dete nauči da kontroliše svoje fiziološke potreba baš onim ritmom i brzinom kako je samo njemu određeno. Mi smo samo tu da ih podržimo i olakšamo u ovladavanju ovog velikog koraka.
IGRE NA NOŠI
Kada je dete spremno da se navikne na nošu, kako bi produžili njegovo sedenje na istoj i tako mu stvorili naviku da svoje fiziološke potrebe obavlja u njoj, možemo se poslužiti raznim igricama.
Pevamo na noši- ima puno pesmica koje deca vole, rezne tašunaljke će deci zaokupiti pažnju.
Čitamo slikovnice – izbor slikovnica je velik i deca ih vole, ali postoje i one koje služe baš toj svrsi.
Pričamo kratke priče-deca vole kad im se priča i kad je pažnja usmerena na njih, bitno je da su priče kratke i dinamične, kako bi održale detetovu patnju.
Imajte poverenja u svoje dete i njegove sposobnosti! Potrebno je da mu date priliku kako bi naučilo. Dajte mu podršku i priliku da nauči. Koliko će mu vremena trebati zavisi od njega samog, njegovog isustva, kao i njegove zrelosti. Vaše je da strpljivo sačekate. Kada je teško budite podrška, a kada je dete uspešno radujete se i uživajte!
Još sadržaja na ovu temu pogledajte ovde.