Татјана Огризовић Малешевић, Педагог – мастер у ПУ „Радосно детињство“ одговара на једно од најчешћих родитељских недоумица – „Како васпитавати децу која ће нас поштовати?“
Ми као родитељи имамо жељу да нас наша деца поштују. Осим тога децу желимо научити да поштују и остале одрасле особе, учитеље, баке и деке, и све за које сматрамо да заслужују њихово поштовање.
Поштовање свакако није нешто на шта ми као родитељи аутоматски имамо право, на то право морамо се добро потрудити и заслужити га.
Децу не можемо научити да поштују друге особе, то није учење вожње бицикла, једини начин како ћемо то постићи је сопствени пример, дакле моделом како поштовати и зашто је то важно.
Ми као родитељи представљамо ауторитет својој деци. Наш задатак је да деци осигурамо сигуран дом, пружимо основне услове за живот и раст, како у физичком, тако и у емоционалном смислу.
Један од основних задатака родитеља је и поштовати сопствену децу као самостална бића која су нам равноправна, а не бића мање вредности само зато што су млађи од нас или имају мање животног искуства.
Ипак, поштовати дете не значи пустити им да раде све како су замислили, и не васпитавати их.
Родитељство не значи не-васпитање деце, већ постављање јасних граница.
Врло је важно препознати разлику између попуштања и поштовања.
Како онда васпитавати децу која ће нас поштовати?
Пример – то је једино исправно јер само примером можемо своју децу научити како да се према људима односе са поштовањем. Ево неколико ситуација у којима деци морамо показати поштовање да би они научили и сами показали исти образац понашања:
1. Поштујте њихово достојанство, избегавајте понижавање своје деце и никако не причајте негативно о њима, посебно у ситуацијама када вас могу чути. ДЕЦА СУ МАЛИ ЉУДИ! Они нас чују када причамо о њима, оно што је нама забавно за њих може да буде шок због којег ће се стидети и осећати лоше. Ово може изазвати стрес и разочарење у вас као родитеља.
2. Немојте децу никада исмејавати. Уместо исмејавања, узмите их у крило и утешите их. Угризите се за усну, бројте до десет, али никада немојте исмејавати своју децу. Њихово достојанство је тога вредно. Када ви сами направите нешто смешно, покушајте се смејати сами себи и оном што сте направили. Како ваше дете расте биће му корисно видети како сви грешимо и како је у реду смејати се сам себи понекад. На тај начин показујемо деци да смо сви ми само људи који често греше и како је то сасвим прихватљиво.
3. Слушајте их док причају. Није пожељно не слушати дете док прича. Деца обично у овим ситуацијама буду тужна, разочарана и љута. Иако нам се оно што говоре не чини као важан податак, запамтите да је њима то изузетно битно. Осим тога претварати се да их слушамо а у исто време користимо телефон није ни мало забавно за њих – што само показује да их не поштујемо довољно.
ОСТАВИТЕ СВЕ ШТО РАДИТЕ И ПОСЛУШАЈТЕ СВОЈЕ ДЕТЕ!
Пратите његову невербалну комуникацију, гледајте га у очи и слушајте шта говори. Питајте дете важна питања из којих се види да разумете шта вам се прича.
Слушајте их пажљиво док су мали јер ће касније са вама делити и јако важне ствари.
4. Поштујте њихове емоције. Прихватите њихове осећаје. Млађа деца имају проблем дефинисати своје емоције. Код мале деце понашати се складно опште прихваћеним друштвеним нормама може бити велики терет за њих, а нове емоције је тешко схватити. Пронађите праву реч за емоцију коју ваше дете осећа и дефинишите је. Реците: „Видим да се осећаш тужно, сретно, задовољно, љуто, досадно…“.
Овакав однос ће вам помоћи да развијете међусобно поштовање, да постанете особа од поверења свом детету.
5. Поштујте њихову индивидуалност.
Ваше дете је јединствено. Никад га не упоређујте са другима јер то води ка несигурности у сопствене снаге.
Немојте никад своје дете називати погрдним надимцима, на тај начин се ругамо њиховом карактеру. Свако дете има и добре и лоше стране, али је свако дете посебно на свој начин. Деца која су свесна својих предности и која раде на својим недостацима, сами се мотивишу у изазовима. Они ће животу приступати са позитивним ставом.
Зато живимо поштовање сваког дана у својој породици. Поштујмо своју децу, њихово тело, емоције, идеје, потребе. И како расту ми ћемо бити ти који ће убирати плодове оваквог приступа васпитању.