Nekad vas vaše dete iznenadi izlivom besa? Pogledajte tekst „Napadi besa kod male dece“ i saznajte šta o ovoj temi ima da vam kaže Tatjana Ogrizović Malešević, Pedagog – master u PU „Radosno detinjstvo“.
Od svih bazičnih emocija bes je kulturološki najmanje socijalno poželjan. Kada se dete raduje svi su srećni, a kada je tužno ili uplašeno, odrasli zahvaljujući empatiji imaju želju da ga zaštite. Sa druge strane, roditelji bes najčešće procenjuju kao neopravdan, i samim tim i nepoželjan. Posebno je neprijatno ako detetov bes ili ljutnja lančanom reakcijom proizvedu bes kod roditelja.
Uzroci napada besa uključuju:
-
- temperament deteta: ovo može uticati na to koliko deca postaju emotivna kada su frustrirana. Neka deca imaju jači napad besa od drugih;
- stres, umor, i previše stimulacije;
- napadi besa u kojima deca jednostavno ne mogu da se izbore – npr. kada mlađem detetu starije oduzme igračku.
Napadi besa su različite jačine i učestalosti, obično se manifestuju zacenjivanjem, bacakanjem, ukočenošću ekstremiteta, povraćanjem, lomljenjem stvari, vrištanjem, bežanjem.
Agresivnost je sastavni deo ljudske prirode, a to što je neko ne ispoljava ne znači da je ne oseća. Prva ispoljavanja besa vezuju se za period oko prve godine, ali se najčešće javljaju oko druge godine kada je dete u fazi negativizma. Obično se stabilizuju oko 4-te godine.
Koliko god da su deca bistra i lepo vaspitana, ne treba zaboraviti da su još uvek u razvoju i da mnogo toga rade suprotno od naših očekivanja. Ona su bića impulsa i ispunjenja želja, za njih važi princip „hoću sve, sad i ovde“, a jedan od najvažnijih vaspitnih zadataka jeste da nauče da odlažu svoje potrebe.
Kako postupati kada se javi napad besa?
Najvažnije je da se napad besa ne nagradi ni kroz negativno (kazna, vika) ni kroz pozitivno potkrepljenje (uslišavanje želja).
Jedno je ako se dete baca zato što nešto nije dobilo, a drugo je ako je to reakcija usled emotivnog rastanka ili druge psihološke povrede. U prvom slučaju (kada nije po njegovom) ignorišite napad, ne gledajte dete i ne govorite mu ništa, pri čemu ignorisanje prestaje čim se napad završi. U drugom slučaju (emotivni rastanak) neophodna je verbalna uteha, zagrljaj, poljubac i razgovor sa detetom, nikako ignorisanje.
Ako dete ima napad besa kad nije nešto dobilo, možete početi da pevate neku smešnu pesmicu ili započnite neki smešan ples (npr. Pačiji ples), možete da golicate dete jer golicanje poboljšava raspoloženje, opušta i oslobađa napetosti.
Ako Vas dete udara, najbolji način je da čvrsto, nikako grubo, stegnete ruku deteta i kažete nešto poput „Ne smeš da me udaraš! Znam da si ljut, ali ne možeš da me biješ. To boli!“. Možete mu ponuditi nekoliko opcija: da viče iz sveg glasa, da nogama lupa o pod, da rukama udara jastuk, ono što je za Vas najprihvatljivije.
Postoji još jedna zbunjujuća taktika za dete: spustiti se na nivo njegovih očiju i iznenadno ga čvrsto zagrlite, neka oseti bliskost sa Vama i kucanje Vašeg srca.
Kada se napad besa pojavi, probajte da ostanete mirni, verbalno i neverbalno. Dete uvek udaljite tzv. time – out tehnika koja znači udaljavanje deteta na bezbedno mesto i saopštite mu koliko dugo će tu ostati. Bitno je da nakon prestanka besa dete ne dobije ono što je bilo uzrok napada.
U situacijama kada dete ima sklonost ka trantrumima (napad besa) izuzetno je bitno delovati preventivno. Ako već znate šta dete uznemirava, gledajte da to preventirate. Npr: nemojte voditi dete u kupovinu kada je gladno, ponesite nešto za šta je dete vezano (igračka), ne zadržavajte se previše, učinite dan zabavnim, nemojte naglo isključivati dete iz igre i slično. Osim toga, zapamtite da je učenje po modelu najvažnije. Nemojte stvari rešavati vikom koja je odraz Vaše nemoći, budite svesni i da dete upija Vaše ponašanje više nego reči koje izgovarate.
Kako da vi ostanete pribrani?
Napadi besa su prolazni i obično nestaju oko 4godine. Mnogi su ih doživeli i preživeli pa ćete i Vi. Ignorišite prekorne poglede drugih, mnogi se još nisu ni našli u toj situaciji, a neki su zaboravili kako to izgleda. Dete nije Vaša kopija, ono ima svoju individualnost, ono tek sazreva, a Vi svojom stabilnošću treba da mu pomognete da izgradi temelje zdrave ličnosti. Dete ima kao i odrasli pravo na loš dan i može da se ispoljava drugačije od Vas.
Šta nikako ne raditi?
-
- ne vičite na dete, nema efekta
- ne smejte im se, omalovažavate njihova osećanja
- ne rugajte im se, tako usvajaju obrazac ruganja drugoj deci
- na kažnjavajte ih – mogu potisnuti da pokažu svoja osećanja kasnije u životu
- ne nudite nagradu da prestanu da besne – tako uče da manipulišu
- nikad, baš nikad, ne pribegavajte fizičkom kažnjavanju dece. Osim što ne donosi rezultate, primitivno je i ponižavajuće i za Vas i za dete.