Razvod je sve češće stvar svakodnevnice, zato se ovom temom za vas bavila Zorica Pajantić, Socijalni radnik u PU „Radosno detinjstvo“.
Razvod je uvek bolna stvar.
Dešava se da ljudi godinama žive kao potpuni stranci u braku. Najnovija istraživanja kažu da se pedeset posto brakova završi razvodom. Od pedeset posto ljudi koji ostanu u braku, polovina se izjašnjava da je duboko nesrećna. Dve uloge u kojima provedemo najveći deo života su roditeljska i partnerska uloga.
Da li možemo biti dobri sebi, dobar roditelj, ukoliko smo kao partneri nesrećni. To je vrlo blizak, intiman odnos, kojem smo izloženi svakodnevno. Sa tim ležemo, spavamo, budimo se, kuvamo, živimo…u tom ambijentu donosimo odluke, pravimo planove, mislilimo o sebi, deci, životu…
Da ne bude zabune, porodica je najveća vrednost! Sve pomagačke profesije rade na osnaživanju porodice. Ne postoji bolje mesto za život dece nego zdrava porodica, to je mesto gde se uči životu, ljubavi, kako funkcioniše svet, gde vidaju svoje rane i osnažuju se dalji let. To je mesto gde partneri međusobno razmenjuju ljubav, gde se bodre, osnažuju, podržavaju.
A šta kad nije tako? Gde je granica? Do koje mere treba ići da se zadrži forma, kad je sadržaj unutar porodice više štetan nego funkcionalan?
Da li je u redu ako sam ta cena JA? Ako npr. JA nisam uvažena kao ljudsko biće, ako u tom odnosu ne mogu da imam lično dostojanstvo, ako je ta porodica mesto u kojem ne mogu da imam želje, osmeh na licu, radost? Da li želim da taj prizor budem svojoj deci? Da li bih želela da moja ćerka sutra pravi takav kompromis?
Svaka srećna porodica ima svoj recept za sreću. To ne mora biti jasno ljudima sa strane. Dovoljno je da oni funkcionišu kao porodica i da im je dobro u njihovoj porodici. A šta da radimo kad uopšte nije tako?
Razvod je prekid partnerskog odnosa. Partneri koji imaju decu uvek moraju da nađu način da funkcionišu kao roditelji. Makar minimalno. To je njihova odgovornost. Da, razilazimo se kao partneri, ali kao roditelji se ne možemo razvesti.
Kakva majka želim da budem svojoj deci? Svako ima pravo na svoj izbor. Da, živimo u društvu kad je ekonomski momenat nekad odlučujući faktor kako ćemo dalje. Osuda okoline, stav naše porodice o tome, jer su nam oni nekad jedini izvor pomoći, pa se dešava da od dva zla biramo manje. Kad tome dodamo uverenje da je to bolje za decu, jasno je šta odlučujemo.
Bilo kako bilo, uradite ono što možete, u ovom trenutku. Ono što je do Vas. Prvo, nikad nikome nemojte da poverujete da niste dovoljno dobri. Kakvi god stavovi Vaših roditelja i okoline bili, dajte sebi dozvolu da Vi imate pravo na svoj izbor. Da biste bili dobar roditelj, dobar partner, ćerka ili koleginica prvo morate biti dobri sebi i za sebe!
Mislite o tome.