Полазак у школу подразумева прилагођавање детета на нову улогу, правила, децу, учитељицу… Како оснажити дете приликом транзиције из предшколске установе у школу? Погледајте какве препоруке за вас има Татјана Огризовић Малешевић, Педагог – мастер у ПУ „Радосно детињство“.
Период транзиције, преласка детета из предшколске установеу школу рефлектује се не само на дететово функционисање, већ и на опште породично функционисање.
Транзиција из ПУ у школу проширује оквире породичног и родитељског функционисања и отвара нове перспективе у односу родитељ-дете.
Подржавајуће родитељство, стимулативна средина, представља један од кључних предикатора успешне транзиције у школу.
Успешна транзиција подразумева и припрему породице за процес транзиције, тј. пружање подршке породици ради оснаживања њеног функционисања у овом периоду.
Овај процес захтева појачано координисање и активирање породичне, предшколске и школске средине.
Прелаз из предшколске установе у школу захтева од детета ношење са снажним емоцијама и стицање нових вештина за учење.
Исто важи и за родитеље који се морају суочити са измењеним обликом свог ауторитета, наиме склапају нове односе са наставним и ваннаставним особљем у школи, информишу се шта се од њих очекује и како могу да помогну својој деци и активно учествују у заједници.
Квалитет породичног окружења има директну везу са школским постигнућем деце али и са потенцијалним проблемима приликом адаптације на нове услове и околности.
Дакле, значај раног искуства које дете стиче у оквиру своје породице, искуство у социо-емоционалном развоју детета представља једну од кључних димензија спремности детета за школу, као и оснаживање детета за прелаз из једног у друго окружење.
Емоционална стабилност детета, позитивни ставови и способност емоционалног комуницирања представљају основни темељ за учење, те да сигурно и срећно дете учествује и сарађује у различитим активностима.
Осетљивост родитеља на дететове потребе представља битну компоненту у оснаживању детета при транзицији као и развоју социо-емоционалних вештина при уласку у нови систем.
Квалитетни породични односи такође играју битну улогу у оснаживању детета, природа подршке коју родитељи пружају детету, тј. способност родитеља да адекватно одговорена социо-емоционалне потребе деце.
Осим тога врло битне су рутине и ритуали као део породичног живота.Препоручује се редовно јело и спавање али и прилагођавање дечије рутине у породици у складу са школским системом.
Уместо наглих промена родитељи би требало да постепено прилагођавају дете променама које их очекују.
Дете ће најбоље бити оснажено ако између породице и институције не постоји конфликт јер он доводи до дисконтинуитета у утицајима, а ти неспоразуми највише погађају саму децу.
Задатак предшколске установе је континуирано оснаживање породичног система и јачање родитељских компетенција, што води ка њиховом ефикаснијем ангажовању у периоду транзиције детета у школу.
Када су деца у питању предшколска установа представља после породице озбиљну карику у оснаживању детета за одлазак и прелазак у школу.
Поред развојних програма који припремају децу за транзицијуе предшколска установа треба да обезбеди такву средину где ће се дете осећати сигурно, безбедно, препознато, стимулисано, где ће бити поштовано, прихваћено… и где ће се осећати срећно.
То су најбољи предуслови за оснаживање детета, јер једино емотивно стабилно, психички и духовно опуштено дете може да ужива у активностима које му нуди вртић.
Васпитач после породице има врло значајну улогу у оснаживању детета за транзицију. Прихватање детета са свим његовим особеностима, поштовање детета са свим његовим специфичностима, способностима, потенцијалима, јаким и слабим странама представља значајан предуслoв да се дете у групи осећа равноправним чланом, способним за извршење одређених задатака.
Када је у питању припрема деце за транзицију показало се да родитељи више издвајају академске вештине и знања, док професионалци већи акценат стављају на опште способности, социо-емоционалну стабилност и развијену моторику, која условљава описмењавање.
Да би се ово превазишло све више се тежи креирању партнерског односа на релацији породица – школа, и то на начин активног укључивања породице у транзиционе активности.
Како ћемо дете најбоље оснажити за транзицију према школи? Добра припрема деце за школу је један од предуслова оснаженог детета за транзицију.
Шта подразумева добру припрему детета за школу?
Дете овог узраста треба правилно да изговара гласове, да говори јасно, гласно и разговетно, да има довољно добар речник, да уме добро да се споразумева са другима, да уме друге да слуша.
Дете треба да буде самостално јер се тако ствара поверење у самог себе и позитивна слика о себи.
Дете треба да има моторну спретност руке, да изводи операције класификације, тј.класификује предмете по облику, боји и величини.
Треба да има јасан низ до броја 10. Нпр. шта је испред броја 5, шта је иза броја 7, који број се налази између бројева 4 и 6…
Дете треба да има добру координацију финих покрета прстију, руке и ока, да црта фигуру човека са главом, телом, рукама и ногама уз приказивање свих детаља попут обрва, трепавица, прстића…
Треба да је способно да копира комбинацију линија коју први пут види, да је способно задржати пажњу неких 30 минута на одређеној активности или предмету.
У овом узрасту дете је способно да уочава различитости и сличности предмета и појава.
Дете би требало да може да се стави у положај друге особе и да свет посматра из његовог угла.
Осим тога дете треба да је спремно на одвајање од родитеља на дуже време, да успоставља различите односе, има различита очекивања од родитеља и других.
Дакле, оснаживање детета за прелаз из предшколске установе у школу је заједнички задатак предшколске установе и породице. Наш задатак је да пратимо психофизички развој детета, подстичемо га и усмеравамо, али никако да вршимо притисак на дете и инсистирамо да ради нешто што му је тешко, што не може, за шта још није сазрело.
За крај не заборавите, ШТО СТЕ ВИШЕ УЛОЖИЛИ У СВОЈЕ ДЕТЕ ДО ПОЛАСКА У ШКОЛУ, ШТО СТЕ СЕ ВИШЕ ДРУЖИЛИ И ИГРАЛИ СА ЊИМ, РАЗВИЈАЛИ КОД ЊЕГА ПОЗИТИВНЕ ОСОБИНЕ ПОНАШАЊА, ШТО СТЕ ГА ВИШЕ ПОДСТИЦАЛИ, ПОДРЖАВАЛИ У СТИЦАЊУ ЗНАЊА, ОКРУЖИВАЛИ ГА ПАЖЊОМ И ЉУБАВЉУ, ИЗГРАЂИВАЛИ МЕЂУСОБНО ПОВЕРЕЊЕ И ИМАЛИ ДОВОЉНО СТРПЉЕЊА И РАЗУМЕВАЊА, ВИ СТЕ ВИШЕ ДОПРИНОСИЛИ ЊЕГОВОМ САЗРЕВАЊУ, СТИЦАЊУ СИГУРНОСТИ И САМОПОУЗДАЊА. НА ТАЈ НАЧИН СТВАРАЛИ СТЕ И УСЛОВЕ ДА ДЕТЕ ПОЛАЗАК У ШКОЛУ, КОЈИ ПРЕДСТАВЉА ВЕЛИКУ ЖИВОТНУ ПРОМЕНУ, ДОЖИВИ БЕЗ ТЕШКОЋА И ТРАУМА.