Često smo u situaciji da detetu kažemo NE kada nešto želi, a mi smatramo da tog momenta to nije moguće. Dakle, ponekad mu moramo reći NE. Tatjana Ogrizović Malešević, master pedagog u PU „Radosno detinjstvo“ pomoći će vam da ovladate ovom veštinom.
Reč NE je čarobna reč koja je nekad dobra za dete, nekad za porodicu, a nekad za nas kao roditelje.
Naravno, deci je teško razumeti i prihvatiti to naše NE.
Međutim, deca moraju ponekad da se osećaju i razočarano i da im se ne ispunjavaju sve želje. Ako ih kroz taj proces vodimo ljubavlju i razumevanjem ona uče sledeće stvari:
– Tuga i razočarenje su prolazni
– Ništa strašno se neće desiti, nije kraj sveta
– Ne mogu uvek sve kontrolisati
– Učimo ih da mogu kontrolisati svoju reakciju u datoj situaciji
– Uče kako podneti razočarenje
Zašto se deca toliko opiru našim granicama i pravilima?
Razlog opiranju je osećaj razočarenja kada kažemo NE. Tog momenta deca se radije svađaju sa nama, umesto da prihvate taj osećaj koji je za njih težak i teško ga prihvataju.
Zato je jako važno da kada detetu kažemo NE, to učinimo uz dozu nežnosti i razumevanja, uvek smirenim tonom. Tako detetu dajemo do znanja da NE znači NE i da nema pregovora oko toga.
Roditelji i sami moraju prihvatiti da se dete tog momenta neće osećati dobro.
Dobro je detetu dati do znanja da nam je jasno da se ono ne oseća dobro u toj situaciji, ali da se svakako nalazi u sigurnoj okolini i da svakog momenta može podeliti svoja osećanja.
Neka deca nikako, ili jako teško prihvataju naše NE, sklona su svađi sa nama, jednostavno pokušavaju da isteraju po svom.
Deca se uglavnom bune kada ta naša zabrana utiče na to kako se oni osećaju, te se oni zbog toga osećaju razočarano ili tužno.
Zapitajte se kako se vi osećate kada ne možete imati nešto što jako želite?
Razmislite koliko se osećate bolje kada vaš partner ili prijateljica kaže nešto poput“ Znam da to jako želiš i volela bih da možeš to sebi priuštiti. Ti to zaslužuješ…“
Šta ako umesto toga kaže „ Nema šanse, znaš da nikad nećeš doći do toga, uvek imaš neke posebne želje…“
Iz naše perspektive ono što dete želi možda izgleda potpuno suvišno, međutim ako možemo reći DA osećajima, a NE njegovoj želji dete će se osećati mnogo bolje.
Primer:
„ Znači, želiš ostati budan do ponoći?
Kada narasteš siguran sam da ćeš biti budan do kasno u noć, ali sada je vreme za spavanje. Obuci pižamu, ja ću ti pomoći.Možemo se još poigrati 5 minuta ako želiš,a onda ću ti ispričati priču za laku noć.“
Ili „ Vidim da si pun energije. Sada smo kod doktora i tu ne možeš trčati okolo, kada završimo idemo do parka i tamo možeš trčati koliko hoćeš. sada ćemo se igrati prstićima…“
Na taj način vaše dete se oseća shvaćeno, jasno ste mu dali do znanja šta se ne radi u datoj situaciji, ponudili alternativu.
Dete će svakako biti razočarano ali će shvatiti da saosećate sa njim i da ste na njegovoj strani. Često deca takve odluke i prihvate.
Znači, kako naučiti dete da prihvati kada mu kažemo NE?
OVAKO: PRIHVATITE NJEGOVA OSEĆANJA, A OGRANIČIMO NEDOPUSTIVO PONAŠANJE.
RECIMO DA OSEĆANJIMA, A NE ŽELJI I PONAŠANJU.
To je jedini način kada dete može razumeti našu perspektivu.
NEMA VIKANJA, NEMA KAZNI. SAMO RAZUMEVANJE I SAOSEĆANJE SA DETETOM.
ZAPAMTITE, AKO RAZUMETE DEČIJE EMOCIJE, RAZRAĐUJETE IH ZAJEDNO SA DETETOM, KORISTITE JASAN KOMUNIKACIJSKI STIL, DOSLEDNI STE U SVOM VASPITANJU, VI NEĆETE IMATI POTREBU DA U SVAKOJ SITUACIJI KORISTITE TU NEZAHVALNU REČ „NE“.