Дигитална компетенција – будућност на вратима

Дигиталне технологије

Када ми је Тим платформе „Умрежи се“ понудио прилику на напишем блог на ову тему, радо сам се одазвала јер ми је тема веома интересантна, пошто сам неко ко често у свом раду користи благодети и погодности информационо-комуникационих технологија.

Сведоци смо да су нове генерације „деца дигиталних технологија“ и да су им доступне још у најранијем добу. Одрастање уз њих деци је веома блиско. Међутим, мишљења сам да је обавеза одраслих да, пре свега, код деце развију културу употребе ИКТ, као и да их упознају са њиховим могућностима, како се оне не би само користиле за играње игрица и гледање цртаних филмова.

Драго ми је што су дигиталне технологије нашле своје место у Годинама узлета, јер поседују велики потенцијал у подршци учењу и развоју деце. Оне пружају неограничене могућности за истраживање, за нова знања и вештине, како деци тако и нама одраслима. Употреба ИКТ треба да остварује васпитно-образовну сврху и да буде интегрисана у пројектно планирање. Да би ово било могуће, неопходно је да се развију дигиталне компетенције свих корисника, у циљу добробити деце и квалитета програма који се остварује.

Дигиталне технологије у радној соби вртића

У нашој радној соби, претпостављам као и код већине колегиница у Установи, рачунар и штампач су већ дуго присутни. Ту је и пројектор који смо са претходном генерацијом често користиле за разне едукативне садржаје. Сада смо то употпуниле и новом опремом која нам је стигла.

Наша група је средња узрасна, тако да је сјајна ствар што смо колегиница Тања Рајачић и ја биле у прилици да децу од почетка едукујемо и подстичемо на коришћење савремених технологија. Оно што наши „Лептирићи“ тренутно највише воле је да сами изаберу и одштампају неки мотив за бојење. Постали су веома вешти у томе и радо помажу једни другима. Често претражују одређене садржаје, уз нашу подршку када им је потребна.

Деца су навикла на фотографисање, али се оно углавном обавља мобилним телефонима, тако да је фото апарат био права зачудност. У почетку им је било занимљиво само да „шкљоцају“, да би временом показали заинтересованост за продукт – фотографију коју су начинили. Самим тим су почели да промишљају о томе како и шта фотографишу, то јест да бивају вештији у коришћењу. Такође су веома одговорни и пажљиви приликом употребе фото апарата.

Показало се да су фотографије које деца начине одличне за процес документовања, пошто су непосреднији и слободнији када их вршњаци фотографишу. Нема позирања и „намештања“, тако да те фотографије у потпуности осликавају аутентичне ситуације и процесе.

Зато се веома радујем будућем раду и заједничком истраживању са децом.

Прочитајте и…

Нове Основе из мог угла – “Дигитални простори – могућности и недоумице“