Digitalna kompetencija – budućnost na vratima

Digitalne tehnologije

Kada mi je Tim platforme „Umreži se“ ponudio priliku na napišem blog na ovu temu, rado sam se odazvala jer mi je tema veoma interesantna, pošto sam neko ko često u svom radu koristi blagodeti i pogodnosti informaciono-komunikacionih tehnologija.

Svedoci smo da su nove generacije „deca digitalnih tehnologija“ i da su im dostupne još u najranijem dobu. Odrastanje uz njih deci je veoma blisko. Međutim, mišljenja sam da je obaveza odraslih da, pre svega, kod dece razviju kulturu upotrebe IKT, kao i da ih upoznaju sa njihovim mogućnostima, kako se one ne bi samo koristile za igranje igrica i gledanje crtanih filmova.

Drago mi je što su digitalne tehnologije našle svoje mesto u Godinama uzleta, jer poseduju veliki potencijal u podršci učenju i razvoju dece. One pružaju neograničene mogućnosti za istraživanje, za nova znanja i veštine, kako deci tako i nama odraslima. Upotreba IKT treba da ostvaruje vaspitno-obrazovnu svrhu i da bude integrisana u projektno planiranje. Da bi ovo bilo moguće, neophodno je da se razviju digitalne kompetencije svih korisnika, u cilju dobrobiti dece i kvaliteta programa koji se ostvaruje.

Digitalne tehnologije u radnoj sobi vrtića

U našoj radnoj sobi, pretpostavljam kao i kod većine koleginica u Ustanovi, računar i štampač su već dugo prisutni. Tu je i projektor koji smo sa prethodnom generacijom često koristile za razne edukativne sadržaje. Sada smo to upotpunile i novom opremom koja nam je stigla.

Naša grupa je srednja uzrasna, tako da je sjajna stvar što smo koleginica Tanja Rajačić i ja bile u prilici da decu od početka edukujemo i podstičemo na korišćenje savremenih tehnologija. Ono što naši „Leptirići“ trenutno najviše vole je da sami izaberu i odštampaju neki motiv za bojenje. Postali su veoma vešti u tome i rado pomažu jedni drugima. Često pretražuju određene sadržaje, uz našu podršku kada im je potrebna.

Deca su navikla na fotografisanje, ali se ono uglavnom obavlja mobilnim telefonima, tako da je foto aparat bio prava začudnost. U početku im je bilo zanimljivo samo da „škljocaju“, da bi vremenom pokazali zainteresovanost za produkt – fotografiju koju su načinili. Samim tim su počeli da promišljaju o tome kako i šta fotografišu, to jest da bivaju veštiji u korišćenju. Takođe su veoma odgovorni i pažljivi prilikom upotrebe foto aparata.

Pokazalo se da su fotografije koje deca načine odlične za proces dokumentovanja, pošto su neposredniji i slobodniji kada ih vršnjaci fotografišu. Nema poziranja i „nameštanja“, tako da te fotografije u potpunosti oslikavaju autentične situacije i procese.

Zato se veoma radujem budućem radu i zajedničkom istraživanju sa decom.

Pročitajte i…

Nove Osnove iz mog ugla – “Digitalni prostori – mogućnosti i nedoumice“