Ljutiti čovek

„Ljutiti čovek“ je tekst koji je za vas priredila Zorica Pajantić, Socijalni radnik u PU „Radosno detinjstvo“.

Priča o porodičnom nasilju i deci koja su svedoci zlostavljanja.

Zlostavljanje je svaki oblik fizičkog (telesnog)  i/ili emocionalnog zlostavljanja, seksualnog zlostavljanja, zanemarivanja i nemarnog postupanja ili iskorišćavanja deteta (eksploatacija), što rezultira stvarnom ili potencijalnom opasnošću po detetovo zdravlje, preživljavanje, razvoj ili dostojanstvo u kontekstu odnosa odgovornosti, podverenja i moći (SZO, 2009).

Nasilje  nad  decom je složena društvena pojava, koju poznaju sva društva i manifestuje se na različite načine. Nasilje može biti fizičko, emocionalno, seksualno, zanemarivanje, eksploatacija, trgovina decom, dečiji brakovi i strukturno nasilje. Razni su faktori koji utiču na pojavu nasilja nad decom. U našem okruženju to su uglavnom ekonomska nerazvijenost, kultura siromaštva, ratovi, migracije, rodni režimi zasnovani na nejednakoj moći između muškaraca i žena, te ukorenjeni u patrijahalnom sistemu vrednosti u kojem se opravdava nasilje nad ženama i decom u porodici. Kulturološki faktori, gde je u našoj kulturi dobokoukorenjena i rasprostranjena praksa da se telesno kažnjavanje koristi kao metoda vaspitanja dece. Tome u prilog govore  narodne izreke kao što su „Batina je iz raja izašla!“, „Netučen-nenanaučen“, „ Dete koje se ne tuče, ne vaspitava se!“, i slične. Međutim, u periodu od 2005.-2014. godine u Srbiji je znatno opala primena fizičkog nasilja kao metode u disciplinovanju dece. Zasluga može da se pripiše intenzivnoj medijskoj kampanji kao i diskusijama o izmenama zakona koji zabranjuju takvu praksu. Zabrinjava činjenica da su mala deca uzrasta do 2 godine izloženija fizičkom nasilju nego starija deca.

Procenat dece izložene fizičkom kažnjavanju po uzrastu, Srbija, 2014.

Nasilje nad decom javlja se u različitim kontekstima, u porodici, školi, internetu, specifičnim institucijama, čak onim gde je primarna funkcija zaštita dece.

Međutim, česta je pojava da nasilje nad decom uglavnom čine osobe koje su njima bliske, te se ne može lako utvrditi. S obzirom da se većina stvari dešava u porodici, tom intimnom i privatnom kutku,  iza očiju javnosti, ono što se utvrdi i statistika koju imamo uglavnom je samo vrh ledenog brega.

Nasilje prema deci u porodici se ne tiče samo odnosa  počinilac – dete, već svako nasilje koje dete gleda i kojem prisustvuje, jeste nasilje nad detetom.

Žene i deca trpe najštetnije posledice zlostavljanja u porodici. Dakle, izloženost deteta nasilju, kao svedoka, koje se odvija prema njegovoj majci, ima jednako štetne posledice kao i direktno nasilje nad detetom.

Prisustvo porodičnom nasilju na decu utiče direktno preko onoga što gledaju i slušaju, pokušavajući to da spreče ili privuku pažnju na sebe. Osećanja koja se javljaju su bes, anksioznost, uplašenost, zbunjenost, psihološka zavisnost od roditelja. Pri tome, nikad se ne sme zanemariti ta zbunjenost u osećanjima, jer dete oseća i iskazuje lojalnost i prema jednom i prema drugom roditelju.

Da bi se razvijala deci su potrebni stabilni, topli i podržavajući starateljii i okolina. Najnovija istraživanja govore da i dečaci i devojčice koji su bili izloženi nekoj vrsti nasilja, u periodu adolescencije, reaguju agresivnim ponašanjem.

Nasilje doživljeno u detinjstvu utiče na društvene odnose i ponašanje u kasnijem životnom periodu i prenosi se sa generacije na generaciju. Istraživanja su potvrdila da izloženost nasilju u detinjstvu utiče na veću mogućnost kriminalnog ponašanja u kasnijem periodu, kao i nasilnih oblika ponašanja u intimnim, partnerskim odnosima.

Posledice izloženosti porodičnom nasilju su brojne. Fizičke, emocionalne i kognitivne. Poremećena slika o sebi, anksioznost, depresija, bes, krivica, stid, nisko samopouzdanje. Deca izložena nasilju teže uspostavljaju socijalne kontakte sa vršnjacima, ispoljavaju nasilno ponašanje ili su žrtve nasilja svojih vršnjaka.

Izloženost dece nasilju u porodici je široko rasprostranjeno, bez obzira da li su direktno izloženi ili kao svedoci nasilničkog ponašanja. Podaci iz istraživanja o nasilju nad ženama pokazuju da su u tri četvrtine slučajeva, deca prisustvovala činovima nasilja nad njihovim majkama.

Najučestalija reakcija dece na nasilje prema njihovim majkama je bila direktno suprotstavljanje počiniocu, fizičko ili verbalno (42.9%), što decu izlaže riziku od direktnog nasilja., skrivanje (39,4%) i zvanje u pomoć(24,7%).

U našem kulturnom nasleđu, ono što doprinosi pojavi nasilja jeste alkoholzam.  Prema istraživanjima, veza između nasilja u porodici i alkoholizma, smatra se jednim od ključnih faktora.

Razni aktuelni programi koji su se proteklih godina sprovodili u Srbiji imali su za cilj podizanje svesti o nasilju („Škola bez nasilja“, „1 od 5“, “Zaustavimo nasilje zajedno“, „Ti si faca“, „Ja koju niko ne poznaje“, „Klikni bezbedno“).

Medijska pažnja o načinima reagovanja u situacijama kada postoji sumnja na nasilje u porodici, Zakoni, Protokoli i Procedure koje obavezuju, intersektorska saradnja svih nadležnih institucija, razrađeni mehanizmi i koraci, doprinose da se smanji broj „nevidljivih“ i neprepoznatih slučajeva nasilja.

Pre bilo čega, zapitaj sebe: Šta ja mogu da uradim?

Izvor.

Determinante i faktori nasilja nad decom u srbiji, Unicef Srbija, 2017.

Nasilje prema deci u Srbiji, Unicef Srbija, 2017.