Текст „Празници и традиција“ приредила је Мирјана Коричић, психолог у ПУ „Радосно детињство“.
ПРАЗНИЦИ… чаробно доба године. Мириси колача, осветљен и окићен град, поклони, дружења… све то код већине нас изазива осећање радосног ишчекивања и узбуђења. Посебну чар, осећају само деца. Већина људи своје најлепше успомене из детињства веже управо за Новогодишње и Божићне празнике.
Празници свакако представљају идеално доба за провођење више времена са својом децом. Кроз породичну повезаност, традицију и догађања дете развија сопствени идентитет, емоционалност, социјализацију и припадање, и тако задовољава потребе за осћајима љубави, поштовања, уважавања и прихватања.
Управо празнично доба пружа изузетну прилику за развијање породићне традиције, односно омогућава детету усвајање позитивних родитељских искустава везаних за празнике, чиме се дете учи да поштује једноставне али посебне животне тренутке и прихвата значај међусобних односа у свом животу.
Како развијати породичну традицију?
Када родитељи (баке и деке) детету причају о празничним догађајима и људима из њиховог детињства, сви ти догађаји и особе постају део унутрашњег, емоционалног света детета. Важан део породичне традиције је свакако понављање активности, односно породични ритуали.
Деца најбоље уче путем понављања: ритуали покрећу активности, а деца воле понављање јер им пружа осећај сигурности. Наиме, да би се дете осећало сигурно, потребно му је да је његов свакодневни свет предвидљив. Ритуали и породични обичаји, како свакодневни тако и они посебно везани за празнике, стварају осећај сигурности и пријатности у животу детета. То позитивно утиче на његов развој самопоуздања и прилагођавања.
Настојте из године у годину да понављате неки део празничних ритуала, заједничко прављење честитки, колача, шетња градом и слично. Потрудите се да укључите дете у што више заједничких активности, похвалите га, нека се осећа корисно и поносно.
Поклањање
Поклањање, свакако представља важан део празника. Осим што кроз чин поклањања деца испуњавају неке од својих великих жеља, такође, могу да размишљају о томе шта може да развесели друге људе и о томе шта је важно људимиа до којих му је стало.
Наравно, не морате све поклоне куповати у продавницама и тржним центрима. Научите своју децу како да своје поклањање „обоје“ правом вредности и осећањима. Израда њихових личних поклона може им помоћи да искажу колико им је до одређене особе стало, па да цео процес поклањања буде вреднији и за њих саме и за онога ко поклоне добија. Заједно са децом направите поклоне. Помозите им да направе своје личне колаже, цртеже, слике…направите украсе од гужваних салвета… Могућности су многобројне.
Уместо поклањања само предмета, учите децу да поклањају своје време. Важно је запамтити да деца уче по моделу својих родитеља, односно имитирају родитељско понашање, систем вредности и размишљања.
Од раног детињства, наглашавајте да није бито добити хрпу поклона, већ давати и примати од срца.
Раним увођењем традиција које наглашавају право значење празника, можете помоћи у обликовању начина на који дете гледа на празнично раздобље и на то шта значи давати и примати целе године….
