Значај сна и одмора за здравље деце приредила је Бранка Чонкић, спец. смс.
Спавање је физиолошка потреба и има значајну улогу у развоју и сазревању мозга, али и целог организма сваког човека. Током спавања ослобађају се хормони потребни за раст и сазревање. За свакодневно функционисање детета неопходно је довољно квалитетног ноћног сна.
Недовољно сна доводи до раздражљивости, нервозе, честих промена расположења, слабијег сналажења у социјалним ситуацијама. Може да се одрази на проблеме са концентрацијом и усмеравањем пажње. Недовољно сна утиче на метаболизам, што доводи до повећаног уноса калорија и здравствених проблема повазаних са прекомерном тежином, као и слабљења имунолошког система. Умор се може одразити на способност доношења одлука и брзину реаговања, слабу моторику.
Спавање је активан процес који се јавља у циклусима, а сваки од њих има своју функцију у обнављању енергије и одржавању здравља.
Идентификована су 2 стања током сна:
- РЕМ фаза-фаза дубоког сна;
- Нон РЕМ фаза-јавља се око 2 сата пре буђења.
Новорођенчад улазе најпре у РЕМ фазу, док старија деца немају РЕМ фазу све до 3 сата после заспивања, као што је то код одраслих. То је показатељ сазревања можданог стабла, који регулише промену између РЕМ и нон РЕМ фазе сна.
Још један биолошки агенс контролише дневне циклусе спавања, а то је хипоталамус. Развија се у 20. недељи интраутериног развоја плода и сазрева постепено из више циклуса у један дневни образац.
Због ових чинилаца различите су потребе за сном:
- Новорођенче спава од 12-18h
- Одојче 14-15h
- Мало дете 12-14h
- Предшколско дете 11-13h
- Дете нижих разреда основне школе 10-11h
- Дете виших разреда основне школе и средњошколци 8,5-9,5h
- Одрасли 7-8.
Поред ноћног спавања, деца до 5. године живота, треба да имају и редовне дневне починке. Индивидуално је регулисање и постепено избацивање дневног спавања.
Одмор у току дана је значајан и важан део личне хигијене.
После напорног рада или вежбања, особа мора имати период одмора. Опуштање или промена темпа функционисања је неопходна. Свака активност која се разликује од нормалне рутине рада, сматра се одмором. Пријатне и опуштајуће активности помажу телу да смањи напетост и стрес.
Недовоњним одмором тело се не ослобађа умора и напетости и последично се јављају физички и емоционални проблеми. Законом је регулисана хигијена одмора на раду, па тако постоји: одмор у току дневног рада, дневни одмор, недељни одмор, годишњи одмор.
ПРЕПОРУКЕ ЗА РОДИТЕЉЕ И ДЕЦУ:
- Нека довољна количина сна буде породични приоритет, уведите здраве навике у вези са спавањем, као и опште здраве навике;
- Доследно се придржавајте распореда активности припреме за спавање;
- Сваке вечери пролазите кроз исте рутине пре одласка у кревет;
- Сваке вечери дете треба да има исту средину за спавање: проветрена, тиха и замрачена соба, без ТВ апарата;
- Утврдите ограничења, у времену, активностима…;
- Избегавајте конзумирање слаткиша пре спавања, због потенцијалног кофеина у чоколадама, какао напитцима, кекса са чоколадом…;
- Опажајте да ли постоје тешкоће при дисању вашег детета, гласно хркање, тешкоће у дисању, неуобичајено ноћно буђење и учестало дневно спавање;
- Разговарајте са педијатром вашег детета о навикама повезаних са спавањем.
Литература:
- Wolfson R.A, Carskadon A.M.Understanding adolescent’s sleep patterns and school performance:a critical appraisal. Sleep Medicine Review. 2003;7(6):491-506
- Maric J. Klinicka psihijatrija. Deveto preradjeno i dopunjeno izdanje. Beograd 2001.
- A Servis of National Sleep foundation. Sleep for kids. Teaching kids the importance of sleep. Dostupno na http://www.sleepforkids.org/