Značaj sna i odmora za zdravlje dece priredila je Branka Čonkić, spec. sms.
Spavanje je fiziološka potreba i ima značajnu ulogu u razvoju i sazrevanju mozga, ali i celog organizma svakog čoveka. Tokom spavanja oslobađaju se hormoni potrebni za rast i sazrevanje. Za svakodnevno funkcionisanje deteta neophodno je dovoljno kvalitetnog noćnog sna.
Nedovoljno sna dovodi do razdražljivosti, nervoze, čestih promena raspoloženja, slabijeg snalaženja u socijalnim situacijama. Može da se odrazi na probleme sa koncentracijom i usmeravanjem pažnje. Nedovoljno sna utiče na metabolizam, što dovodi do povećanog unosa kalorija i zdravstvenih problema povazanih sa prekomernom težinom, kao i slabljenja imunološkog sistema. Umor se može odraziti na sposobnost donošenja odluka i brzinu reagovanja, slabu motoriku.
Spavanje je aktivan proces koji se javlja u ciklusima, a svaki od njih ima svoju funkciju u obnavljanju energije i održavanju zdravlja.
Identifikovana su 2 stanja tokom sna:
- REM faza-faza dubokog sna;
- Non REM faza-javlja se oko 2 sata pre buđenja.
Novorođenčad ulaze najpre u REM fazu, dok starija deca nemaju REM fazu sve do 3 sata posle zaspivanja, kao što je to kod odraslih. To je pokazatelj sazrevanja moždanog stabla, koji reguliše promenu između REM i non REM faze sna.
Još jedan biološki agens kontroliše dnevne cikluse spavanja, a to je hipotalamus. Razvija se u 20. nedelji intrauterinog razvoja ploda i sazreva postepeno iz više ciklusa u jedan dnevni obrazac.
Zbog ovih činilaca različite su potrebe za snom:
- Novorođenče spava od 12-18h
- Odojče 14-15h
- Malo dete 12-14h
- Predškolsko dete 11-13h
- Dete nižih razreda osnovne škole 10-11h
- Dete viših razreda osnovne škole i srednjoškolci 8,5-9,5h
- Odrasli 7-8.
Pored noćnog spavanja, deca do 5. godine života, treba da imaju i redovne dnevne počinke. Individualno je regulisanje i postepeno izbacivanje dnevnog spavanja.
Odmor u toku dana je značajan i važan deo lične higijene.
Posle napornog rada ili vežbanja, osoba mora imati period odmora. Opuštanje ili promena tempa funkcionisanja je neophodna. Svaka aktivnost koja se razlikuje od normalne rutine rada, smatra se odmorom. Prijatne i opuštajuće aktivnosti pomažu telu da smanji napetost i stres.
Nedovonjnim odmorom telo se ne oslobađa umora i napetosti i posledično se javljaju fizički i emocionalni problemi. Zakonom je regulisana higijena odmora na radu, pa tako postoji: odmor u toku dnevnog rada, dnevni odmor, nedeljni odmor, godišnji odmor.
PREPORUKE ZA RODITELJE I DECU:
- Neka dovoljna količina sna bude porodični prioritet, uvedite zdrave navike u vezi sa spavanjem, kao i opšte zdrave navike;
- Dosledno se pridržavajte rasporeda aktivnosti pripreme za spavanje;
- Svake večeri prolazite kroz iste rutine pre odlaska u krevet;
- Svake večeri dete treba da ima istu sredinu za spavanje: provetrena, tiha i zamračena soba, bez TV aparata;
- Utvrdite ograničenja, u vremenu, aktivnostima…;
- Izbegavajte konzumiranje slatkiša pre spavanja, zbog potencijalnog kofeina u čokoladama, kakao napitcima, keksa sa čokoladom…;
- Opažajte da li postoje teškoće pri disanju vašeg deteta, glasno hrkanje, teškoće u disanju, neuobičajeno noćno buđenje i učestalo dnevno spavanje;
- Razgovarajte sa pedijatrom vašeg deteta o navikama povezanih sa spavanjem.
Literatura:
- Wolfson R.A, Carskadon A.M.Understanding adolescent’s sleep patterns and school performance:a critical appraisal. Sleep Medicine Review. 2003;7(6):491-506
- Maric J. Klinicka psihijatrija. Deveto preradjeno i dopunjeno izdanje. Beograd 2001.
- A Servis of National Sleep foundation. Sleep for kids. Teaching kids the importance of sleep. Dostupno na http://www.sleepforkids.org/